Yearly Archives: 2012

Милентија Поповића 9, Нови Београд

Центар „Сава“ представља једно од најоригиналнијих решења београдске архитектуре у периоду после Другог светског рата.

Саграђен је 1977. према пројекту архитекте Стојана Максимовића као слободностојећи објекат оригиналног просторног решења.

Комплекс чине четири грађевинске целине: Пословна зграда, Конгресно-концертна дворана, хотел „Beograd Intercontinental“ и две зграде које повезују пословну зграду са хотелом.

Препознатљив изглед објекта остварен је применом савремених материјала, бетонских конструкција и челичних рамова, чиме су постигнуте прочишћене савремене кубичне форме и транспарентна фасадна платна.

Својим бројним салама за конференције, дворанама, ресторанима и продавницама „Сава“ центар спада међу највеће конгресно-хотелске, пословне и културне центре у земљи.

Тошин бунар 2, Земун

Евангелистичка црква подигнута је између 1926. и 1930. као компактно здање, за које се претпоставља да припада школи архитеката Хуга Ерлиха и Виктора Ковачића.

Црква представља оригинално и ретко архитектонско остварење обликовано у доследно спроведеном модернистичком третману.

Особеност грађевине представља неуобичајена основа ротонде са наглашеном апсидом и два бочна крила, која јој даје облик тролиста.

Централни простор цркве засведен је кубетом на високом тамбуру, која се завршава лантерном са крстом – симболом Христовог страдања.

Василија Гаћеше 2, Београд

Комплекс манастира Ваведење чине црква Пресвете Богородице и конак, подигнути 1937. као задужбина београдске добротворке Персиде Р. Миленковић.

Црква је саграђена према пројекту архитекте Петра Поповића, једног од првих заговорника српског националног стила у савременој српској архитектури.

Основа цркве је у облику уписаног крста са централном куполом не пресеку и четири мање куполе између кракова крста. Петокуполно решење указује на узоре преузете из српске средњовековне архитектуре 14. века.

Главни декоративни украс фасада чине уски једноделни прозори, розете и велике трифоре на северној и јужној страни.

Поред својих архитектонских вреднести, црква манастира Ваведења представља успешан пример повезивања сакралног објекта са савременим развојем града и његове околине.

Таковска 43, Београд

Ботаничка башта „Јевремовац“ основана је указом краља Милана Обреновића 1889, на простору који је припадао имању Јеврема Обреновића, по коме је башта добила име.

То је прва и до сада једина ботаничка башта у Србији. Настала је измештањем старе Ботаничке баште на крају Дунавске улице, коју је још 1874. основао професор ботанике Јосиф Панчић.

На површини од око 5 ha расте преко 250 дрвенастих и 300 зељастих домаћих и страних врста биљака.

Најлепши украс Јевремовца представља Стаклена башта, која је у време свог постављања 1892, била једна од највећих и најлепших у овом делу Европе.

Бољевци

Црква Св. Параскеве у Бољевцима подигнута је 1798. као једнобродна грађевина са олтарском апсидом на истоку и троспратним звоником изнад припрате.

Чисте површине фасада подељене су плитким пиластрима који наглашавају унутрашњу поделу простора. По својим стилским карактеристикама иконостас цркве припада типу барокних војвођанских иконостаса са богатом флоралном резбареном и позлаћеном орнаментиком.

Црква Св. Параскеве у Бољевцима представља материјално сведочанство развоја архитектуре и примењених уметности Срба у 18. и 19. веку на територији Срема.

Вишњицa

Црква Св. Николе у Вишњици саграђена је 1842. као једобродна грађевина са једном олтарском и две певничке апсиде.

Оживљавање једноставно обрађених фасаде постигнуто је низом слепих аркада. Западном фасадом доминира декоративно обрађени портал са мозаичком представом патрона храма у лунети изнад портала.

Црква Св. Николе у Вишњици представља карактеристичан пример сакралне архитектуре у Србији из времена кнеза Милоша, које карактерише напуштање барокног архитектонског наслеђа.

Угриновци

Црква Св. Великомученика Георгија у Угриновцима подигнута је у периоду 1734-1779 као једнобродна, барокно обликована грађевина са полукружном апсидом на истоку и припратом са хором и звоником на западу.

Данашњи изглед цркве последица је бројних измена, од којих је прва била 1834-35, када је саграђен нови звоник према пројекту једног од тада најугледнијих земунских мајстора Јохана Хенгстера и Франца Пилса. Барокни иконостас из 1787. представља једини комплетно сачувани рад Михаила Радосављевића, даровитог земунског сликара.

Црква св. Георгија у Угриновцима представља материјално сведочанство развоја сакралне архитектуре и ликовних уметности Срба у 18. и 19. веку на територији Срема.

  Васе Пелагића 33, Београд

Зграда Архива Југославије подигнута је 1933. као Дом краља Aлександра I за ученике средњих школа у Београду, према пројекту архитекте Војина Петровића.

Као краљева задужбина објекат представља репрезентативан пример академске архитектуре, лоциран у једном од најлепших делова града, у непосредној близини Куће краља Петра I Карађорђевића.

Како би одговорила савременим захтевима ђачког дома, зграда је располагала библиотеком, музичком и спортском салом, базеном и трпезаријом, док су у дворишту била посебно уређена игралишта за тенис и друге спортове.

Од 1970. у овом објекту смештен је Архив Југославије који чува архивску грађу југословенске државе од њеног оснивања 1918.

Ташмајдански парк, Београд

Зграда Сеизмолошког завода, смештена у Тадашмајданском парку, грађена је између 1908. и 1939.

Првобитно је изведена према пројекту архитекте Момира Коруновића као његово прво остварено дело, али је каснијим интервенцијама 1912, 1926. и 1939. битно изменила свој изглед.

Павиљон је замишљен као призeмна грађевина приближно квадратне основе са чистим безорнаменталним фасадама.

Каснијим променама, применом лучних надпрозорника и завршног зупчастог венца, постигнут је романтичарски изглед објекта.

У време подизања зграда Сеизмолошког завода била је први јавни објекат на Ташмајдану, који данас представља једно од обележја Ташмајданског парка.

Дрен

Црква Св. Вазнесења у Дрену саграђена је 1896. као једнобродна грађевина засведена полуобличастим сводом.

Звоник је подигнут одвојено од главног корпуса црква. Својим стилским карактеристикама приближава се моделима рашке школе српских средњовековних споменика.

Карактеристичан детаљ обраде фасаде представљају четири угаона пиластра и декоративна обрада западног портала са надстрешницом ослоњеном на два стуба и степеништем.

Црква Св. Вазнесења у Дрену представља материјално сведочанство обнове српско-византијског стила у српској архитектури друге половине 19. века.