Yearly Archives: 2012

Кајмакчаланска 55, Београд

Црква Покрова Пресвете Богородице подигнута 1933. према пројекту архитекте Момира Коруновића. Просторно решење цркве карактерише базиликална основа са хором и бочним галеријама и пространим троделним олатрским простором на истоку.

У стилским одликама присутна је примена византијских модела са елементима романске архитектуре, који су пре свега видљиви у обради четвороспратног звоника изнад припрате.

Специфичност зидног сликарства цркве предстваљају стојеће фигуре српских светитеља са својим задужбинама, смештена између прозора тамбура, које са поворком архијереја у олтарској апсиди чине својеврсну галерију портрета српских светитеља.

Црква Покрова Пресвете Богородице заузима важно место у стваралачком опусу архитекте Коруновића али и у оквирима београдске сакралне архитектуре између два рата.

Обреновац

Као заметак данашње вароши, Обреновачка чаршија формирала се током 19. века на раскршћу главног пута од Београда ка Шапцу и Ваљеву.

У систему градње Чаршије обједињене су стамбена и пословна намена, на шта указују бројне трговачке и занатске радње, кафане и административно-пословне зграде.

Садржином, наменом и архитектонском обрадом постојећих објеката Обреновачка чаршија репрезентује карактеристичан амбијент српске паланке 19. века, док је присуство антологијских примера народног градитељства чини јединственом на простору Србије.

Палмотићева 2 и Мајке Јевросиме 13, Београд

Зграда Министарства пошта подигнута је између 1926. и 1929. године према пројекту архитекте Момира Коруновића. У време изградње била је једна од најмонументалнијих грађевина Београда.

Конципирана је као четвороугаони објекат са унутрашњим двориштем и разуђеним, масивним архитектонским волуменом.

У обради екстеријера приметно је преузимање декоративних елемената из богате ризнице српског средњовековног неимарства, европског романтичарског наслеђа и сецесије.

Упечатљив детаљ главне фасаде представљају две фигуре, израђене по узору на ктиторске композиције средњовековног живописа са свитком и моделом грађевине у рукама, чији је аутор вајар Стаменко Ђурђевић.

Зграда Министарства пошта представља једно од најуспешнијих дела архитекте Коруновића као и целокупне српске архитектуре национално-романтичарске оријентације између два рата.

Бељина

Црква Св. Арханђела Михаила саграђена је између 1813. и 1819. на месту ранијег култног објекта, за који се претпоставља да датира из раног средњег века.

Црква представља један од најранијх примера црквеног градитељства из времена прве владавине кнеза Милоша, чије ће се архитектонске одлике развијати током читавог 19. века.

Конципирана је као једнобродна грађевина засведена полуобличастим сводом. Камене површине фасада оживљене су плитком рељефном декорацијом и фрагментима пластике и надгробних споменика, преузетих са старије грађевине.

Класицистички компонован иконостас представља рад сликара Димитрија Посниковића из 1849.

Обреновац

Манастир Грабовац са црквом Св. Николе саграђен је на месту ранијег манастира, за који се верује да га је подигао краљ Милутин крајем 14. века.

Налазећи се на раскршћу важних путева, манастир је у неколико наврата рушен и поново обновљен 1859. за време владавине кнеза Милоша Обреновића.

Сачувани натпис указује да је данашњу цркву Св. Николе сазидао 1894. „мајстор из Македоније“ на темељима претходне грађевине. Црква је конципирана као грађевина централног типа са основом у облику слободног крста.

Обрада фасада спроведена је наизменичним полихромним ређањем малтерисаних трака окер и црвене боје, по угледу на примере српске средњовековне архитектуре.

У цркви се чува мермерна плоча посвећена ослободиоцима Београда 1806, у знак сећања на њихово окупљање код манастира Грабовца пред полазак на Београд.

Манастир Грабовац представља важно сведочанство о постојању и континуитету развоја манастирског живота од краја 14. века у околини Београда.

Београд

Зграда Дома синдиката саграђена је у периоду 1947-1955, према пројекту архитекте Бранка Петричића.

Својим положајем и волуменом објекат је одредио обрисе једног од најзначајних београдских тргова доминирајући овим простором својом карактеристичном, лучно обликованом фасадом

Организација унутрашњег простора одражава архитектонске стандарде 50их година, блиске западно-европској архитектури. Овај мултинаменски објекат замишљен је као простор у ком се одвијају разна културна и политичка дешавања, филмске пројекције и фестивали.

Својом препознатљивом архитектуром Дом синдиката представља симбол раног периода послератне изградње у Београду и Југославији.

Баћевaц

Црква Свете Тројице у Баћевцу подигнута је 1882. у близини рушевина старије цркве-брвнаре из прве половине 19. века, као једнобродна грађевина са основом у облику слободног крста и по једним кубетом над припратом, централним травејем наоса и олтарским простором.

Осим што кубе над припратом има функцију звонаре, неуобичајено присуство три кубета на цркви требало је да на симболичан начин истакне посвету цркве Св. Тројици.

Претпоставља се да је црква изграђена према пројекту архитекте Душана Живановића, једног од првих ученика Ханзенове школе и заговорника обнове „византијског стила“.

По својим конструктивним и обликовним решењима црква у Баћевцу представља претечу нових архитектонских облика цркава грађених у српско-византијском стилу

Трг Николе Пашића 3 и Теразије 29, Београд

Палата некадашњег Пензионог фонда Народне банке Краљевине Југославије, позната и као палата „Београд“, подигнута је 1940. према пројекту руског архитекте Григорија Самојлова.

Представља изузетан пример београдске архитектуре јавних грађевина између два светска рата.

Монументални објекат двојне намене, са позориштем и биоскопом у приземљу и становима на спратовима, обликован је у комбинацији академске троделне поделе фасада и модернистичке примене нових материјала – стакла и метала.

Репрезентативности објекта доприносе богато обрађени улази и ентеријер пространих холова са рељефном декорацијом, коју је израдио вајар Ристо Стијовић према нацртима архитекте Самојлова.

Палата Пензионог фонда представља најзначајније остварење овог архитекте и једно од обележја Теразија.

Делиградска 27, Београд

Зграда соколског друштва „Матица“ подигнута је у периоду 1929-1935, према пројекту архитекте Момира Коруновића као јавни објекат намењен омладини.

И поред присутног романтичарског духа у изгледу грађевине, Коруновић се овим пројектом приближио модерним схватањима архитектуре.

Уместо првобитно планиране богате скулпторалне декорације зградом доминирају безорнаменталне површине фасаде, дајући јој утисак масивности и монументалности.

Главни портал Соколског дома израђен је према нацрту архитекте Николе Краснова, док је у Великој дворани Живорад Настасијевић насликао у фреско техници композицију која приказује прелаз српске војске преко Албаније.

Уз сам објекат подигнут је комплекс спортских терена.

Београд

Простор Смиљанићеве улице, формиран крајем 19. и почетком 20. века, припадао је од 1896. поседу богате аустријске породице, познатом као Грантовац.

Континуирана градња на овом простору почиње после 1905, када су истрасиране улице и испарцелисани блокови.

Најстарије куће у Смиљанићевој улици зидане су као скромне стамбене призменице са академски обликованим фасадама уз примену сецесијског пластичног декора.

И поред својих скромних архитектонских вредности ове куће стварају јединствен просторни амбијент, осликавајући у потпуности дух престонице почетком 20. века.