Blog Archives

Данас се обележава Пренос моштију свете Петке. Стога, доносимо причу о Манастиру Фенек.

Манастир Фенек смештен je у југоисточном делу Доњег Срема, на територији села Јакова, удаљен 20 километара од Београда. Манастирски комплекс се састоји од цркве посвећене светој Петки, конака који окружује цркву са три стране и засебне капеле такође посвећене светој Петки. Иако по свом географском положају не спада у групу фрушкогорских манастира, Фенек је по свом настанку, условима историјског развоја и архитектонским обликом увек третиран у оквиру ове групе. Од самог оснивања манастир је био значајно средиште култа свете Преподобне мати Параскеве, који се од почетка XV века нарочито развија на подручју Београда и Доњег Срема.

Не постоје поуздани подаци на основу којих би се могао утврдити тачан датум подизања манастира, нити име његовог ктитора. Према предању, које преноси митрополит Викентије Јовановић у свом извештају од 2. децембра 1775. године, манастир Фенек су, као и манастире Крушедол и Хопово, подигли у другој половини XV века српски владика Максим Бранковић, са братом деспотом Јованом и мајком Ангелином. Ипак, најранији историјски помен Фенекa потиче из 1563. године. На основу археолошких истраживања може се закључити да је стара црква манастира Фенек изведена као једнобродна, лонгитудинална и вероватно засведена грађевина са бочим полукружним певницама. Иако су припреме за обнову манастира и изградњу нове цркве отпочеле већ 1775. године, на реализацију изградње чекало се све до краја XVIII века због недостатка новца и ратних збивања 1789–1791. године, када је манастир прилично страдао. Нова барокна црква која и данас постоји подигнута је у периоду 1794–1797. године, по пројекту земунског мајстора Маурилијуса Рабла. Архитектонску реализацију фасада одликује богатство барокних декоративних елемената који највише долазе до изражаја на звонику и западној фасади.

Од свог постанка до данас за манастир се везивао култ исцелитељског извора. Озидани бунар с лековитом водом појављује се тако у свим описима манастира Фенек као његова посебна знаменитост. Над лековитим извором је некада постојала стара капела, о чијем времену постанка не постоје подаци, али о њеном изгледу сведочи бакрорез Свете Параскеве из 1782. године. Овај ликовни предложак приказује капелу као скромно полигонално здање са призиданим правоугаоним анексом. Данас постојећа капела св. Петке, удаљена сто метара од манастирске цркве, потиче из 1800. године. О времену подизања сведочи ктиторски натпис у припрати капеле. Радови на коначном уређењу и опремању унутрашњости капеле потрајали су још неко време, тако да је њено освећење било тек 15. августа 1807. године. Данашњи конаци манастира Фенек обухватају цркву са три стране: западне, северне и јужне. Претпоставља се да су изграђени 1785. године, кад их је освештао митрополит Мојсеј Путник. Најпотпуније податке о историјском изгледу конака дају сачувани планови из 1878. године. Иако су страдали у каснијим ратним дешавањима, конаци и данас представљају импозантну барокну једноспратну грађевину, са отвореним тремом ка порти цркве. Манастир Фенек је 1950. године утврђен за културно добро, а 1979. године за културно добро од великог значаја.

Кућа издавача и књижара Геце Кона у Београду подигнута је 1928. године за браћу Петра и Милована Матића према пројекту архитекте Радослава Тодоровића. Године 1932. од првобитних власника кућу је откупио Геца Кон и у њој отворио књижницу под називом „Издавачка књижарница Геце Кона“, која је постала једна од најбоље снабдевених трговина те врсте на Балкану.

Данас, 27. јула када се навршило тачно 78 година од укидања логора Старо сајмиште Председник Републике Србије у присуству високих представника државе Србије и дипломатског кора, отворио је почетак радова на Централној кули Старог сајмишта према пројекту који је урадио Завод за заштиту споменика културе града Београда у сарадњи и уз помоћ Министарства културе и информисања Републике Србије и институција Града Београда.

Архитекта Милан Капетановић, који је за свог живота оставио неизбрисив траг у развоју националне архитектуре и дао печат архитектонском фонду наше престонице, преминуо је на данашњи дан 1934. године.

Дом Врачарске штедионице саграђен је 1906. године по пројекту архитекте Данила Владисављевића, уз сарадњу инжењера Милоша Савчића. Представља други значајни објекат на развојном путу архитекте Данила Владисављевића у његовом не дугом, али успешном стваралачком опусу.

Термоелектрана „Снага и светлост” саграђенa је на десној обали Дунава у периоду од 1930. до 1932. године, према пројекту Швајцарског друштва за електрификацију и саобраћај из Базела.

Наша драга колегиница историчарка уметности Гордана Гордић преминула је 1.јула. Била је четири деценије део Завода за заштиту споменика културе града Београда и поставила темеље заштите градитељског наслеђа Београда. Радила је на истраживању, али је и свесрдно промовисала наслеђе и била синоним за његово очување

У оквиру програма 17 Београдске интернационалне недеље архитектуре – БИНА 2022, у недељу, 26.06.2022. од 18.00 до2 0.00 часова, одржана је шетња на Београдској тврђави, са темом: Историјат Београдске тврђаве, са освртом на нереализовани пројекат архитекте Николе Добровића. Место окупљања је било испред Уметничког павиљона Цвијета Зузорић, а шетњу је водио Александар Божовић, виши конзерватор Завода за заштиту споменика културе града Београда

Дана 22. јуна 2022. године, на основу потписаног Протокола о сарадњи Заводa за заштиту споменика културе града Београда и  Биолошког факултета Универзитета у Београду, сарадници ове две институције др Гордана Субаков Симић, др Милица Љаљевић Грбић, др Слађана Поповић и др НиколаУнковић и Оливера Вучковић, Јасна Цветић и Анђелија Милашиновић, су први пут заједнички изашли на локацију старог гробља у Чибутковици, где се налази културно добро Надгробни споменик кнезу Аксентију Миладиновићу

У недељу 19.06.2022. године, у оквиру 17. Београдске интернационалне недеље архитектуре, историчарка уметности Бојана Ибрајтер Газибара, виши конзерватор Завода за заштиту споменика културе града Београда одржала је стручно вођење кроз историју и архитектуру Теразија.