Црква Светих арханђела Михаила и Гаврила у Батајници представља сведочанство трајања насеља и живљења православне верске заједнице на подручју града Београда и поседује архитектонско-урбанистичке вредности као квалитетно остварење подигнуто северно од Саве и Дунава и као значајна доминанта на раскрсници насеља. Подигнута је као једнобродна барокна грађевина, засведена полуобличастим сводом, покривена двосливним кровом.
На источном делу цркве је полукружна апсида, а на западном витки троспратни звоник, чији волумен се постепено сужава ка врху, с лучно засведеном отвореном припратом. Фасаде су подељене пиластерима с наглашеним капителима и удвојеним кровним венцем. Прозори су декорисани лучном профилацијом. На звонику се издвајају окулуси и сат. У порти се налазе складан заветни крст од ружичастог камена и капела.
Богато дрворезбарени барокни високи иконостас украшен је позлаћеним флоралним мотивима, преплетима лишћа и гирланди. Хоризонтално је подељен венцима, а вертикална подела је изведена израженим тордираним стубовима, полустубовима и пиластерима. Изнад царских двери у овалном медаљону налази се испис на црквенословенском, који садржи податке о настанку цркве и годином завршетка изградње, 1785. На иконостасу се налазе 54 иконе. Према сликарском поступку и стилским карактеристикама, иконе се могу поделити у две групе које су извесно радила два мајстора. Прву групу чине престоне иконе и ред апостола, а другу – иконе горње зоне са сценама празника и иконе на архијерејском престолу. На основу ликовног израза сачуваног на икони Апостол Јаков, брат Божији може се закључити да иконопис припада школи врсног барокног сликара Теодора Крачуна, ако не и самом сликару. Барокна раскош, разиграност боја и живост представа чине овај иконостас вредним делом.
У цркву се улази кроз стара храстова врата рађена у дуборезу, стилизованих барокних флоралних мотива, са бравама од кованог гвожђа. Црквена звона су изливена у првим деценијама 20. века. На једном од њих је година 1927.
Црква чува раритетне литургијске књиге штампане у Москви у 18. веку и јединствене предмете примењене уметности као и два звона – од којих је једно ливено од звона из Будима 1801, а прерађено 1903. године у земунској Ливници Пантелић.
Црква Светих арханђела Михаила и Гаврила у Батајници утврђена је за културно добро 1983. године.