Pevačka družina „Stanković“, čije je ime čuvalo uspomenu na prvog srpskog školovanog kompozitora, melografa, dirigenta i pijanistu, 1911. godine je uspela da osnuje Muzičku školu „Stanković“. Za potrebe škole i njenih djaka bilo je neophodno da se obezbedi adekvatan prostor. Izbor je pao na jednu prizemnicu na početku Ulice kneza Miloša, podignutu devedesetih godina 19. veka. Osnovana je lutrija, potpisivane su menice, a kući je, u skladu s novom funkcijom, dogradjen i sprat s koncertnom dvoranom. Ovaj dom otvoren je za školu i pevačku družinu 9. januara 1914. godine.
Izrada projekta za nadgradnju i dogradnju nekadašnje kuće Artemize Hristić, potpisao je arhitekta Petar Bajalović. Radovi su izvedeni u periodu 1913–1914. godine. U skladu s vremenom nastanka, kuća je dobila akademski rešenu fasadu. Ipak, secesijski duh provejava kroz portrete Kornelija Stankovića, Davorina Jenka i Živojina Simića, smeštene iznad prozora prvog sprata. Za ove portrete, kao i za reljef iznad ulaza u zgradu Starac sa guslama i dečak, ne postoji siguran podatak o autorstvu, ali se čini mogućim da ih je izradio veliki jugoslovenski vajar Ivan Meštrović. Koncertna svečana sala kroz dve etaže, veoma vredna zbog svoje izuzetne akustičnosti, predstavlja i pravi biser u funkcionalno-šematskoj organizaciji prostora. Sala ima galeriju, kao i profilaciju i štuko-dekoraciju u stilu secesije.
Prvi svetski rat je na nekoliko godina obustavio delatnost škole, ali po njegovom završetku, škola je na stavila sa radom. Nastavni plan je izradjen po ugledu na Praški i Bečki konzervatorijum, 1928. godine je pokrenut i GlasnikMuzičkogdruštvaʼStankovićʼ, a do Drugog svetskog rata su uvedeni kontrolni ispiti i sviranje napamet na apsolventskim ispitima. Za vreme okupacije, krajem 1943. godine, nemačka vojska je za svoje potrebe zauzela ceo drugi sprat sa salom, pa je veliki broj nastavnika radio kod svoje kuće ili u djačkim stanovima. Entuzijazmom nastavnog kadra i mladalačkom energijom njenih djaka, škola je preživela i ratne godine i nastavila u istoj zgradi svoju delatnost do danas.
Muzička škola „Stanković“ spada u red onih ustanova koje su postavile temelje naše muzičke kulture. Zajedno s Muzičkom školom „Mokranjac“, ona je odigrala pionirsku ulogu u počecima i daljem razvoju muzičkog života naše sredine. Doprinos škole muzičko jkulturi Srbije je neprocenjiv. Muzička škola „Stanković“ utvrdjena je za kulturno dobro 1987. godine.