Category Archives: Архива

Војводе Мицка 228

Соколски дом у Обреновцу је подигнут као Спомен дом палим ратницима 1912-1918, према пројекту архитекте Момира Коруновића из 1929.

У овом вишенаменском објекту, поред соколског друштва, била су смештена обреновачка просветна друштва и школе.

Поред композиционе разуђености архитектонских маса карактериситичан детаљ представљају две степенишне куле на главном прочељу и уобичајени симболи соколског покрета, који уз примену прозора у виду бифора и трифора дају романтичарски призвук екстеријеру грађевине.

Монументалност присутна пре у концепцији него у димензијама зграде сврставају је међу значајнија остварења архитекте Коруновића.

Слатина

Поред Сеоског пута који води према Доњем крају подигнута је 1856. Кућа Алексе Петровића у Слатини.

Кућа представља један од највреднијих примера типа тзв. новије сеоске куће, конципиране и грађене на мешавини традиција и нових услова варошког живота.

Традиционални утицај одразио се на просторну концепцију куће док је варошки утицај присутан у спољашњем изгледу куће, који карактеришу високи сокл од ломљеног камена и бондручна конструкција са испуном од чатме.

Главну фасаду оживљава доксат са псеудо моравским луцима, док се на бочној налази дрвено степениште на споредном улазу.

Осим архитектонских вредности кућа носи значење сведочанства друштвених дешавања и промена свога времена.

Дрлупа

Кућа Илије Сирковића, подигнута је на брегу у засеоку Дрлупа за једну од најстаријих породица из овог краја.

На основу конструктивног склопа бондрука и крова претпоставља се да објекат датира из друге половине 18. века, што га сврстава међу најстарије сачуване објекате народног градитељства стамбене намене на београдском подручју.

По својим архитектонским карактеристикама припада типу једноделне шумадијске куће, из које су настале развијеније форме сеоских кућа.

Примена природних материјала, дрвета, камена и земље, готово идеални пропорцијски однос између тела и крова куће, као и хроматски склад светлих зодова и тамних отвора дају посебан естетски квалитет овом објекту.

Обреновац

Као заметак данашње вароши, Обреновачка чаршија формирала се током 19. века на раскршћу главног пута од Београда ка Шапцу и Ваљеву.

У систему градње Чаршије обједињене су стамбена и пословна намена, на шта указују бројне трговачке и занатске радње, кафане и административно-пословне зграде.

Садржином, наменом и архитектонском обрадом постојећих објеката Обреновачка чаршија репрезентује карактеристичан амбијент српске паланке 19. века, док је присуство антологијских примера народног градитељства чини јединственом на простору Србије.

Војводе Степе 522, Београд

Стара механа у Кумодражу припада групи наменски грађених типских објеката из средине 19. века.

Смештена је у центру села, на простору неправилног облика који садржи објекте јавне намене. Особеност спољашњег изгледа зграде представљаo је аркадни трем који се протеже целом дужином главне фасаде, а који је данас замењен архитравним тремом.

Стара механа представља материјални израз историјског развоја и сведочанство градитељских могућности, и утилитарних и естетских мерила средине која је дала најјачи импулс просперитету насеља.

(2004)

Београдска тврђава

Јавни споменици и знаменита места

Градска архитектура

(2005)

Београдска тврђава

Сакрална архитектура

Објекти народног градитељства

Градска архитектура

(2006)

Градска архитектура

Београдска тврђава

(2007)
Градска архитектура

Сакрална архитектура

Објекти народног градитељства

(2008)

Београдска тврђава

Градска архитектура

Остали конзерваторско-рестаураторски пројекти

Сакрална архитектура

(2004)

•  Истраживање фонда Општине града Београда у Архиву града Београда и посебних фондова Архива Србије и Архива Србије и Црне Горе

Систематско истраживање

• Заштитна археолошка ископавања Окретнице у Рајићевој улици

• Археолошка и архитектонска истраживања комплекса Сахат капије

(2005)

• Прелиминарна сондажна археолошка ископавања

1. Археолошки локалитет Плавиначки Поток, насеље Ритопек, Општина Гроцка
2. Археолошки локалитет Равнице-насеље Лесковац, општина Лазаревац
3. Археолошки локалитет Црквине – насеље Стублине, општина Обреновац

• Систематска археолошка ископавања и архитектонска истраживања

1. Београдска тврђава – Сектор Југоисточног бедема Горњег града између Сахат капије и „Пролома“
2. Манастир Кастаљан – завршна археолошка истраживања

• Систематска истраживања фондова

Истраживање фонда Општине града Београда у Архиву града Београда и посебних фондова Архива Србије и Архива Југославијe

(2006)

• Aрхеолошка ископавања на простору блока између улица Тадеуша Кошћушка, Цинцар Јанка, Цара Уроша и Узун Миркове

• Заштитна  археолошка ископавања у Цинцар Јанковој  улици

(2008)

• Зграда Дома штампе, Трг Републике 5

• Локалитет  СТАРИ МАНАСТИР РАКОВИЦА,  село Раковица, општина Вождовац

• Археолошка  истраживања локалитета  Црквине -Стублине код  Обреновца, кампања 2008. године

• Истраживање и валоризација јавних простора у Београду