Category Archives: Архива

Симићева 6

Вила трговца Раде Петровића изграђена је 1935. године по пројекту еминентног архитекте Војина Симеоновића, који је претходно пројектовао зграду Аеро клуба. Вила представља изузетно остварење архитектуре неокласицизма и академизма, монументално, а веома складно. То је можда најрепрезентативнији представник стила у архитектури приватних кућа периода између два светска рата у Београду. Архитектура ентеријера и материјали део су јединственог дизајна овог архитекте, а очуван је и витраж са темом жанр сцене који је дело сликара Васе Поморишца и домаћих радионица.
Вила се налази у оквиру целине Сењак, Топчидерско брдо и Дедиње која ужива статус претходне заштите. Њеном утврђивањем за споменик културе ће се постићи повишен степен заштите и очување квалитета архитектуре једне од најрепрезентативнијих вила из међуратног периода.

Обилићев венац бр. 10

Котобања је помоћни, привредни објекат у домаћинствима преко Саве и Дунава.
Она представља материјализовани облик социјалног и материјалног статуса домаћина као и његових хтења и естетских захтева, како личних тако и средине у којој објекат настаје. Котобања породице Ковачевић је репрезентативан примерак овог типа објеката. Велике димензије и богата декорација је, поред тога што је једна од две сачуване на територији града Београда , чине њено утврђивањ за културно добро неопходним.
Новоутврђени правни статус ће, поред потврде о вредности и значају објекта, омогућити његову санацију и реконструкцију и укључивање у туристичку понуду општине Сурчин, која је, за то веома заинтересована.

општина Младеновац

Собрашица је, највероватније, саграђена крајем 17.века На ово место је пренета, према усменим казивањима, крајем 19.века. Цела је саграђена од храстовог дрвета. Изузетно је великих димензија за ову врсту објеката. Три четвртине објекта су отворене, док је једна затворена талпама.
Собрашица у Ковачевцу је јединствен примерак на београдском подручју и један од ретких, ове врсте, на територији Републике. С обиром на то да се налази у црквеној порти још увек има примарну функцију.
Новоутврђени правни статус ће, поред потврде о вредности и значају објекта, омогућити њену санацију и реконструкцију и укључивање у туристичку понуду општине Младеновац.

Београд

Целина „Стари Београд“ чини простор чије су границе улице Дунавска, Цвијићева, Таковска, Драже Павловића, Старине Новака, 27. марта, Рузвелтова, Далматинска, Лазе Докића, Војводе Бране, Ђуке Данић, Булевар краља Александра, Голсворитијева, Баба Вишњина, Катанићева, Крушедолска, Булевар ЈА, Франше д`Епереа, обала Саве, обала Дунава, Тадеуша Кошћушка до Дунавске улице.

Овај простор сведочи о континуитету постојања урбаног насеља од римског периода до данас. Већина сачуваних објеката на овом простору настајала је од средине 19. века, тако да је време градње одредило и њихове стилске карактерисике.

Међу ауторима пројеката за ове објекте налазе се и најзначајнија имена београдске и српске архитектуре.

На овом простору, који је сачувао улога градског центра, сконцентрисане су све значајније институције, од црквеног и просветног седишта, преко управних, културних и јавних објеката до трговине и занатства.

Кумодраж

Црква Св. Тројице у Кумодражу саграђена је 1924, према пројекту архитеката Пере Поповића и Жарка Татића.

Угледање на традицију српске средњовековне архитектуре огледа се у решености унутрашњег простора цркве по узору на споменике рашке школе, док су фасаде и декоративни елементи решени у стилу моравске школе.

Црква је конципирана као једнобродна грађевина са споља петостраном олтарском апсидом, кубетом над централним травејем наоса и високим звоником над припратом

Неменикућe

Црква Св. Апостола Петра и Павла саграђена је 1864, на месту старије сакралне грађевине. Конципирана је као једнобродна грађевина засведена полуобличастим сводом, са полукружном олтарском апсидом на истоку и припратом и високим звоником на западу.

Над централним травејем наоса уздиже се шестострано кубе, а од олтарског простора одваја га неокласицистички обликован иконостас.

Црква је изведена у традицији рашке школе српске средњовековне архитектуре, са применом романско-готских стилских елемената.

Господар Јованова 45, Београд

Кућа књижара Марка Марковића подигнута је 1904. према пројекту архитекте Јелисавете Начић као приземни стамбени објекат, карактеристичан за грађанску архитектуру Београда са почетка 20. века.

Академски обликоване фасаде куће оживљавају плитки пиластри и богата ренесансна декоративна пластика у виду троугаоних забата над прозорским отворима.

Трг ЈНА 10, Земун

Зграда водне заједнице подигнута је 1908. за потребе Задруге за исушивање југоисточног Срема.

У време подизања зграда је била једна од репрезентативнијих грађевина Старог језгра Земуна

Управни садржај зграде истакнут је наглашеним масама архитектонске композиције, док су фасаде оживљене применом сецесијских декоративних елемемената.

Првобитне радове на објекту изводили су грађевинари Фрања Јенч и Јосип Катанчић

Немањина 6, Земун

Зграда Пољопривредог факултета подигнута је 1932. према пројекту архитекте Гојка Тадића.

Смештена је на простору некадашњег Контумаца, чинећи садржајно и архитектонски јединствену целину са старијим школским објектом.

Конципирана је као репрезентативни објекат, обликован у духу академизма. Осим по својим архитектонским и урбанистичким вредностима, зграда је значајна као сведочанство развоја високог школства у Земуну.

Соње Маринковић 4, Земун

Репрезентативни стамбени објекат подигнут је 1911. за породицу Биндер, према пројекту инжењера Фрање Јенча.

Својим развијеним основама кућа припада типу градске виле вишег стамбеног стандарда, која представља јединствени пример у архитектури Старог језгра Земуна.

У композицији куће издвајају се два бочна ризалита и увучени средњи део са лођом у приземљу и балконом на спрату.

Пластични украс на фасадама и балконска ограда од кованог гвожђа представљају типичан сецесијски декоративни репертоар.