Историјска прошлост манастира Рајиновца, према подацима којима данас располаже наука, својим почецима везана је за XVI век, тачније за 1528. годину, када се манастир први пут помиње у историјским изворима.
Касноримска гробница у Брестовику
Гробница је откривена 1895. године приликом археолошких ископавања. Уграђена је у падину мањег узвишења на коме се данас налази сеоско гробље. Оријентисана је исток-запад.
Карапешићева кућа
Кућа је подигнута у првој половини XIX века по типу косовске куће, што упућује на то да је и првобитни власник из косовско-метохијске области. Састоји се од четири просторије и централног трема.
Грочанска чаршија
Као центар насеља, Грочанска чаршија састоји се од збијених кућа у низу, подигнутих на уличној регулацији и претежно пословно-стамбене намене, што у целини чини карактеристичан амбијент српских паланки XIX века.
Цинцарска кућа
Кућа је подигнута у првој половини XIX века за богату цинцарску трговачку породицу, што се непосредно види како из величине и просторне диспозиције тако и из њене опремљености. Кућа се састоји од „оџаклије“, три собе, истуреног доксата, трема и подрума.
Божићева кућа
Настала у другој половини XIX века као сеоска стамбена кућа на периферији варошице, Божићева кућа припада типу моравске куће подунавске варијанте, са три просторије, тремом, доксатом и подрумом испод једног дела зграде.
Дубочај, Гроцка
Археолошки локалитет Дубочај налази се у атару Гроцке, два километра удаљен од насеља, на десној страни пута Београд – Смедерево. Идентификован је као Mutatio ad sextum milliate и према римским итинерерима, налазио се на шестој римској миљи од Tricorniuma (Ритопек), са којим је служио као заштита пута Сингидунум – Виминацијум.
Голи брег
Локалитет Голи брег налази се непосредно до локалитета Бели брег, са леве стране пута Београд – Смедерево.
Бело брдо
Познати археолошки локалитет на обали Дунава, једно је од најстаријих људских станишта. Плодно земљиште, непосредна близина велике реке богате рибом и рудишта цинабарита погодовали су континуираном живљењу на лесној тераси над Дунавом.
Бели брег
Археолошки локалитет Бели брег налази се на тридесет осмом километру пута Београд – Смедерево, са десне стране, у атару села Брестовик.
