У време када је подигнута била је најлепша и најмодернија школска зграда у престоници.
Зграда Сеизмолошког завода
Камен темељац је постављен 10. септембра 1908. године, а зграда је завршена годину дана касније, у мају. Инструменти инсталирани у новоподигнутој згради први пут су 1910. године забележили земљотрес.
Зграда Ковнице новца
Главни Управни одбор Народне банке на челу са гувернером Ђорђем Вајфертом донео је 30. децембра 1925. године одлуку о оснивању домаћег Завода за израду новчаница, као и да се одмах по успостављању производње почне с израдом резервних банкнота.
Позив на XI научно-стручну конференцију
„ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И УРБАНИЗАМ“ – са међународним учешћем.
Манакова кућа
Поуздано се зна да је кућу купио Грк Манојло Манак, који је седамдесетих година деветнаестог века у приземљу држао пекару и кафану, док је спрат користио за становање. По његовом рођаку Манаку Михаиловићу, добила је и име. У сећању старих Београђана остала је запамћена као кафана.
Споменик Незнаном јунаку на Авали
Монументално спомен-обележје – маузолеј Незнаном јунаку је најмонументалнији јавни споменик на највишој коти Београда. То је постало симболично место одавања почасти свим палим ратницима у ратовима 1912–1918. године.
Свечано откривен споменик “Слепом гуслару” на Калемегдану
На иницијативу Завода за заштиту споменика културе града Београда, а по одлуци Скупштине града Београда и Комисије за споменике и називе тргова и улица града Београда, у среду 11. новембра 2020. године откривена је скулптура „Слепи гуслар“ Паскија Пашка Вучетића, једини сачувани део споменичке композиције Споменика Карађорђу који је био на Калемегдану у периоду од 1913. до 1916. године.
Продужено трајање изложбе „Молитвена изворишта – српска православна црквена архитектура на територији Београда – очуваност и трајање“
Велико нам је задовољство да најавимо да је трајање изложбе Завода за заштиту споменика културе града Београда „Молитвена изворишта – српска православна црквена архитектура на територији Београда – очуваност и трајање“, у порти Вазнесењске цркве у Београду продужено од 9-19. новембра 2020. године.
Споменик захвалности Француској
Споменик захвалности Француској је монументални споменик националног карактера. Ток његовог настанка можемо пратити од 1921. године. Тада се у српском народу јавља потреба за исказивањем захвалности француској браћи по оружју и њиховој помоћи у ратном периоду.
Споменик и гробље ослободилаца Београда 1806. године, Карађорђев парк
У централном делу Карађорђевог парка налази се скроман зидани споменик, који је Александар Карађорђевић подигао 1848. године у славу устаника изгинулих 1806. године у борбама за ослобођење Београда од Турака.