У предграђу некадашње Савамале, на углу улица Краљевића Марка и Гаврила Принципа, налази се Манакова кућа. Савамала је почетком деветнаестог века, поред Палилуле, била једино предграђе насељено углавном Србима. Када је кнез Милош Обреновић у првој половини деветнаестог века од турског паше добио на поклон Савско приобаље, оно је имало изглед сеоског насеља са сиротињским приземљушама, трошним рибарским колибама и понеком циганском чергом. У жељи да од Београда направи модеран град, Милош је започео радове на регулацији и трансформацији овог подручја.
Регулисање нове вароши, није разуме се извршено онако како су то замишљали кнез и његови саветници. Приватна лица куповала су плацеве и зидала куће где и како су хтела. Манакова кућа управо сведочи о стању пре регулисања и настанка, нове, српске Савамале. Њу су, по наредби кнеза, „инџилири“ морали да чувају док су рушили Савамалу и просецали нове улице. Не зна се тачно време изградње ове куће. Претпоставља се да је подигнута у време када су подизани Кафана „?“ или нешто каснији Конак кнегиње Љубице. Постоји више легенди које се везују за ову кућу. По неким предањима, у њој је био смештен татар (пошта) кнеза Милоша Обреновића. У време Милоша Обреновића нису постојале уређене поште, нити поштанске линије са одређеним правцем и временом одласка и доласка пошиљки. Пренос поште вршиле су, према потреби, писмоноше на коњима који су се звали татари. Носећи пошту, татари су се током пута кратко задржавали у поштанским станицама, где су мењали коње, одмарали се и јели. По њима су се називале поштанске станице, а по предању једна од њих, Манакова кућа, била је на линији на којој су татари преносили службена писма и државне документе. За ову стару градску кућу везује се и легенда да је била намењена турском аги и његовом харему.
Поуздано се зна да је кућу купио Грк Манојло Манак, који је седамдесетих година деветнаестог века у приземљу држао пекару и кафану, док је спрат користио за становање. По његовом рођаку Манаку Михаиловићу, добила је и име. У сећању старих Београђана остала је запамћена као кафана.
Манакова кућа је лоцирана на старој регулацији.. Грађена је у бондручном систему, са ћерпичем у блату. Покривена је ћерамидом. Има подрум, приземље, међуспрат и спрат. Средином педесетих година двадесетог века зграда је била руинирана и склона паду. Њено рушење је спречено, а Завод за заштиту споменика културе града Београда је од 1964. године до 1968. извео рестаурацију и конзервацију. Радови су изведени наменски за смештај етнографске збирке Христифора Црниловића (1886–1963), сликара, једног од ретких истраживача и колекционара фолклорног наслеђа, који је за собом оставио тако значајну колекцију предмета да представља својеврстан музеј народног стваралаштва.
Обновљена Манакова кућа уступљена је на коришћење Етнографском музеју за смештај, чување и излагање поменуте збирке. Данас се ту налазе и радионице за изучавање традиционалних заната и народне радиности – ручно ткање и керамику, као и школа класичних графичких техника. У приземном делу Манакове куће постоји етно-излог. Утврђена је за културно добро од великог значаја 1979. године.
