Zgrada Ekonomske škole, jedne od najstarijih srednjih stručnih škola u Srbiji, predstavlja neodvojiv element razvoja obrazovanja u oblasti trgovine i ekonomije na našim prostorima i važan činilac u ukupnom društvenom razvoju Srbije nakon sticanja državne samostalnosti. Razvoj trgovačke, a potom i ekonomske nastave, započet osnivanjem prvih poluprivatnih škola, dostigao je vrhunac tridesetih godina 20. veka, upravo podizanjem ove zgrade na prostoru Stare Palilule. U vreme kada je podignuta bila je najlepša i najmodernija školska zgrada u prestonici. Tokom istorije, škola je menjala nazive od Trgovačke akademije, za čije potrebe je podignuta, preko Prvog državnog ekonomskog tehnikuma i Prve ekonomske škole „Vladimir Perić Valter“ sve do Prve ekonomske škole, naziva pod kojim danas ostvaruje svoju obrazovnu i prosvetiteljsku ulogu.
Svu svoju imovinu, ugledni beogradski trgovci su ostavili za osnivanje zadužbine pod nazivom „Zadužbina braće Nikole i Vase Radojkovića“, s ciljem da se podiže i širi trgovinsko prosvećivanje srpskog naroda. Od novca dobijenog prodajom jednog dela imanja, na zadužbinskom placu u Cetinjskoj ulici podignut je reprezentativni objekat namenjen školovanju budućih trgovaca. Za projektanta je izabran mladi beogradski arhitekta Josif Najman. Gradnja zgrade je trajala nešto više od godinu dana, od 16. jula 1928. do 31. avgusta 1929. godine. U izradi projekta vodilo se računa da se odgovori svim zahtevima škole, koja je u trenutku gradjenja imala više od pet stotina učenika, imajući u vidu i plan njenog budućeg razvoja. Shodno tome, predvidjen je potreban broj učionica i kabineta, velika sala s pozornicom, sala za gimnastiku i amfiteatar, kancelarije za direktora, profesore i zadužbinski odbor. Objekat je odmah opremljen neophodnim savremenim instalacijama električnog osvetljenja i parnog grejanja, kao i modernim školskim nameštajem. Podovi u hodnicima su pokriveni dekorativnim pločicama, dok su u svim drugim prostorijama parketi. Koliko se vodilo računa o funkcionalnosti i komforu učenika, govori i podatak da su se u hodnicima nalazile česme za vodu, a na svakom spratu po jedna prostrana umivaonica i potreban broj soba za garderobu.
Akademski koncipirana monumentalna gradjevina, zahvaljujući ugaonom položaju dobila je dve bočne i jednu centralnu fasadu, koja ističe zasečeni ugao zdanja, sve izradjene u veštačkom kamenu. Na središnjoj fasadi svoje mesto su dobili natpisi o dobrotvorima i naziv škole: Delo Vase i Nikole braće Radojković i Akademija trgovine. Dok su bočne fasade završene snažnim rizalitima, a centralna istaknuta ulaznom partijom natkrivenom balkonom prvog sprata, celokupnu arhitektonsku kompoziciju objedinjuje i poentira snažno profilisani venac koji u najvišoj zoni prati kontinuirana atika s uprošćenim balustradama. Elementi modernog ispoljeni su u jednostavnosti pročišćenih fasadnih površina oslobodjenih dekorativnosti akademskog rečnika i postavljanju velikih staklenih prozorskih zastora.
Status kulturnog dobra objekat je dobio 1989. godine, a u nacionalni registar kulturnih dobara, iako podignut kao Trgovačka akademija, upisan je pod nazivom Zgrada Ekonomske škole, po kojem je dugi niz decenija poznat.
