Blog Archives

Вечерас, 30. марта 2023. године, у галерији „Икар“ Дома ваздухопловства ће бити публици представљена изложба Завода за заштиту споменика културе града Београда „Сецесија у Старом језгру Земуна“, ауторке Александре Дабижић, саветника у Заводу. Ова изложба је приређена 2017. године и била је постављена у Завичајном музеју Земуна у Спиртиној кући.

Изложба „Сецесија у Старом језгру Земуна“ која на најбољи начин промовише вредности градитељског наслеђа, значајна је не само за стручњаке, већ и за ширу јавност. Осим о сецесији, она сведочи и о историји Земуна, као и о знаменитим личностима које су обележиле његов развој. Бољим сагледавањем и вредновањем градитељског наслеђа, изложба доприноси изграђивању савеснијег односа према наслеђу. Расветљавајући и указујући на богато градитељско наслеђе у духу сецесије, доказује се значајна позиција Земуна на мапи средњоевропских градова.

Сецесијски стил је примењен на фасадама једне грађевински хомогене и компактне културно-историјске целине скоро истовремено с појавом тог стила у другим европским центрима. Сецесијске фасаде Старог језгра Земуна документују значајну фазу стилског развоја града који је 1934. године постао интегрални део престоничког Београда у којем је сецесија такође имала свој ток и оставила обележје. Сецесијски стил позиционира Старо језгро Земуна на мапу средњоевропских урбаних целина на чијим објектима је примењиван, а посебна сличност се може наћи с мањим градовима, који су утицај стила примили из Беча.

У среду 22.03.2023. године стручне сараднице Завода за заштиту споменика културе града Београда Ксенија Ћирић и Бојана Ибрајтер Газибара представиле су пројекат Бео Кул Градска Тура ученицима и професорима XIII београдске гимназије.

Поводом написа у медијима у вези са радовима који се изводе на рушењу Немачког павиљона, Завод за заштиту споменика културе града Београда јавност обавештава следеће: Простор на коме се налази Немачки павиљон део је заштићене околине културног добра Старо Сајмиште – Логор Гестапоа (Одлука о проглашењу, „Сл. лист града Београда“ бр. 16/87).

На основу протокола о сарадњи између Завода за заштиту споменика културе града Београда и Универзитета у Београду – Архитектонског факултета, започета је реализација наставног програма групе предмета обухваћене студијском целином Мастер завршни рад у оквиру програма Мастер студија Унутрашње архитектуре, под менторством доцента др Милене Кордић и асистента Дејана Тодоровића. З

Гост Завода за заштиту споменика културе града Београда био је професор архитекта Борис Подрека са којим је одржан састанак коме су присуствовали директорка Завода Оливера Вучковић, руководилац архитектонско-конзерваторског одељења Јасна Цветић, архитекта виши конзерватор Раде Мрљеш, архитекта Секретаријата за културу Јасмина Премовић и кустос Музеја примењене уметности у Београду др Јулија Бала.

Стручне сараднице Завода за заштиту споменика културе града Београда и ауторке пројекта „Наслеђе за децу“ Ана Сибиновић, етнолог и Слађана Милојевић, документариста представиле су овај програм ученицима основне школе „Стефан Дечански“ у Железнику.

Завод за заштиту споменика културе града Београда и ове године учествује на 44. међународном Сајму туризма, у оквиру изложбеног простора Туристичке организације Београда.

Данашњи дан, 22. фебруар, у Србији се обележава као Дан заштите споменика културе. На предлог Јована Стерије Поповића, тадашњег министра просвете, 22. фебруара 1844. године кнез Александар Карађорђевић је издао Уредбу о заштити споменика древности. Уредбом се забрањује „кварење развалина старих градова и замкова у Књажевству Србије“. Ово је први општи акт о заштити културног наслеђа у Србији и један је од првих савремених општих споменичкоправних аката у Европи 19.века.

Завод за заштиту споменика културе града Београда је 2022. године дао препоруку Министарству културе Републике Србије за објављивање монографије „Непокретно културно наслеђе Палежа и Обреновца – речи, слике и прилике“ ауторке Иване Јаношевић која је објављена и у уторак 7. фебруара 2023. године представљена у Чесном дому породице Михаиловић у Обреновцу, споменику културе од великог значаја, у коме је смештена данас Библиотека „Влада Аксентијевић“, издавач ове значајне књиге.