Yearly Archives: 2020

Јавне набавке 2020. година

У Заводу за заштиту споменика кулуре града Београда 2016. године урађен  је Идејни пројекат реконструкције и рестаурације Земунске тврђаве, предвиђен планом рада Завода и финансиран од стране Секретаријата за  културу града Београда. Пројектанти су архитекте конзерватори Љиљана Конта и Раде Мрљеш. Пројектом је предвиђена статичка санација  и обнова обрушене југоисточне куле и рестаурација лица бедема. Циљ израде пројекта био је да се остаци бедема Земунске тврђаве консолидују и рестаурирају у оној мери у којој постоје поуздани подаци о њеном изгледу, али и да се афирмише један од најлепших видиковаца у Београду. Такође је било важно да се кроз презентацију културног добра препозна основни габарит цитаделе, као и њена форма.

На Земунској тврђави су до сада у два наврата вршена археолошка истраживања  чији  су резултати  коришћени као полазиште  за израду пројекта. На основу археолошких истраживања утврђена је дубина темеља, оригинална кота пода тврђаве, као и врста земљишта. Под некадашњег утврђења налази  се 2,5м ниже у односу на садашњу коту платоа која је формирана приликом изградње Миленијумске куле када је  плато тврђаве издигнут насипањем  шута у висини од 2,5м. Културни археолошки слојеви се могу очекивати  тек испод 2,5м дубине.

Директорка Завода Оливера Вучковић је иницирала сарадњу са Општином Земун, којој је достављен пројекат како би се спровела и реализација радова на обнови Земунске тврђаве. Пројекат  је подељен на две фазе што је омогућило прибављање  предвиђених средстава  из различитих извора. Прву фазу пројекта, која  је  обухватала радове на статичкој санацији и обнови југоисточне куле, финансирало је  Министарство правде,  док  је другу фазу, која је  обухватала рестаурацију лица бедема осталог дела тврђаве, финансирало Министарство трговине, туризма и телекомуникација.

Конзерваторски надзор вршио је Завод за заштит споменика културе града Београда, архитекте Љиљана Конта и архитекта Раде Мрљеш. Због комплексности радова на статичкој санацији југоисточне куле вршен је и пројектантски надзор статике који је вршио Саша Стругар, диг.

Радови су започети у децембру 2018. године  са предвиђеним роком за  завршетак у  јуну 2019. године. У оквиру прве фазе радова предвиђен је машински земљани ископ  до дубини  од 2,5м, а затим ручни, до доње коте темеља постојећих  кружних зидова југоисточне куле који су се, на основу  археолошких истраживања,  очекивали 8м ниже од платоа тврђаве. Како уклањање земљаног насипа у тако великој висини  није могло  да се изведи  без претходног обезбеђења темељне јаме и самих зидова тврђаве, ангажован је  пројектант статике који је након увида у реално стање доставио прорачун обезбеђења  и технологију ископа.

На предлог статичара су, из безбедносних разлога, демонтирани делови бедема који су представљали потенцијалну опасност за наставак радова на копању темељне јаме,  како за извођача тако и за објекте у подножју  куле.

Током ископавања утврђено је да је дубина темеља  југоисточне куле  на знатно вишој коти, на  дубини од 2м,  што је захтевало поновно ангажовање статичара и измену-допуну пројекта статике. Новим статичким решењем предвиђена је израда кружне бетонске греде испод постојећих темељних остатака југоисточне куле и утискивање 10 мега шипова на дубину од 8-10м. По завршеном фундирању, изливена је АБ плоча са потпорним зидом према пројекту,  темељна јама је затрпана земљом и озидан је кружни зид југоисточне куле у висини од 90см.

Паралелно са првом фазом започети су припремни радови и за другу фазу. Земљани радови  на формирању техничких ровова у оквиру друге фазе  су се изводили ручно. Технички ровови  су формирани  око зидова  како би се дошло до оригиналних лица  одакле  се настављала  њихова рестаурација

Рестаурација остатака тврђаве вршила се уз поштовање постојеће материјализације и начина зидања. Зидови тврђаве просечне ширине 2,4м  зидани су  употребом камена кречњака у виду трпанца  и са  лицима од  опеке старог формата у кречном малтеру. Обновом југоисточне куле и доградњом недостајућих надземних делова траса источног и западног бедема у висини од 90см у потпуности је обновљен  некадашњи габарит  тврђаве.  Југоисточна кула је  подигнута у висини парапета како би се очувала  њена  функција видиковца, док су преостале три угаоне куле задржане у постојећој висини од око 2м.

Пројектом  рестаурације и реконструкције Земунске тврђаве, није било могуће предвидети обнову и презентацију југозападне куле, јер претходно спроведена археолошка истраживања нису дала потребне податке о постојању улаза у кулу, због чега је југозападна кула  као једина у потпуности озидана и затворена кула,  насута  земљом и остављена без могућности   приступ са платоа тврђаве.

Приликом ископавања техничких ровова са спољашње стране југозападне куле откривена су два наспрамна лучно засведена улаза у кулу и то један  према унутрашњем платоу тврђаве, а други  према летњој позорници. Улази су  били испод садашњег  нивоа терена  и преко њих се улазило у кулу на нивоу оригиналног пода  тврђаве. Ово откриће омогућило је  презентацију  оригиналне коте пода цитаделе,  једино могуће  у оквиру југозападне куле, формирањем бетонског степенишног крака уз унутрашњу страну јужног бедема.

Задржана су два постојећа приступна степеништа тврђави, на оси север-југ. Главно приступно степениште са паркинга је са постојеће позиције испред бедема транслаторно померено и формирано у оквиру бедема, на месту и у ширини некадашње капије за улаз у тврђаву. Ширина капије је утврђена на основу каменог подеста испред бедема који је откривен  приликом отварања архитектонске сонде. Ширина  подеста се поклапала са траговима остатака  бочног зида капије у оквиру бедема.

Поплочавање  нових стаза  на платоу тврђаве усклађено је са постојећим, док се не стекну услови за израду  целовитог  партерног уређење платоа  које ће бити  предмет посебног пројекта.

Рок за завршетак грађевинских радова је због оправданих разлога продужен до новембра 2019. године када су радови званично и завршени.

Паралелно са извођењем грађевинских радова постављени су каблови за декоративно осветљење Земунске тврђаве тера светиљкима  и функционално  осветљење платоа преко стубова.

Миленијумска кула није  била предмет радова.

Споменик културе, Земунска тврђава  је лоцирана  у просторној културно-историјској целини Старо језгро Земуна, која је проглашена  за културно добро од великог значаја за Републику (Сл. гласник СРС бр.14/79).

Последњих дана јуна 2019. године завршена је реконструкција и рестаурација Великог степеништа Савског шеталишта на Београдској тврђави. Пројекат и конзерваторски надзор над извођењем радова је радио Завод за заштиту споменика културе града Београда.

Велико степениште са терасом је смештено на простору Југозападног тврђавског фронта, односно на месту где се раније налазио ров са контраескарпом, као и скривени пут. До уређења овог дела тврђавског простра, дошло је током обимних радова на уређењу Парка Калемегдан након I светског рата. Идејни пројекат је ауторско дело Александра Крстића, шефа одсека за паркове.

Крстићев пројекат је предвидео монументално степениште са два правоугаона подеста, као решење за постојећу висинску разлику.

Већ неколико година након наведених радова, извршена је и реконструкција Савског  шеталишта, највероватније због проблема статичке природе. Пројекат реконструкције је поверен архитекти А. Челпанбајева, тада запосленом у одсеку за уређење паркова, а  радови су вршени током 1932 и 1933. године.

Велико степениште и продужетак Савског шеталишта изграђени су на клизишту. Приликом бомбардовања 1941. године током Другог светског рата простор је био девастиран до извесне мере, а то се односи нарочито на декоративну обраду степеништа. Оштећено степениште је највероватније било обновљено током рата, у веома поједностављеној форми, лишеној некадашње монументалности. Током 50-их и 60-их година XX века простор степеништа и шеталишта је остао запуштен услед лошег одржавања. 1987. године је донета одлука да се приступи радовима санације и рестаурације и 1989. године  је урађена статичка санација, поново направљена ограда, постављена нова газишта. Урађена је и коса степенишна плоча, која је затегама и контратеговима анкерована на носивом тлу. Овај метод санације терена и степеништа показао се као добар и решио је проблем везан са статиком. Међутим избор камена за монолитна газишта се показао као лош. Наиме, брачки кречњак од кога су тада урађена газишта по својим физичко-механичким својствима не одговара намени. Камен је брзо почео да пропада, због лоше отпорности на мраз појавиле су се многобројне пукотине, које су се временом увећавале и на многим местима је дошло до значајног губитка каменог материјала. Последња санација Великог степеништа рађена је 2006. године и том приликом су пукотине заливене цементним малтером, поједине вештачким каменом непознатог састава, док су већи недостаци надомештени плочастим каменим закрпама у цементном малтеру. Овакав метод санације убрзо је показао своје лоше стране, и на степеништу су се појавила још већа оштећења.

Опис радова из 2019. године

Током радова који су трајали четири месеца извршена је конзервација и рестаурација ограде степеништа изграђене од пешчара и реконструкција свих газишта и подеста који су били изграђени од кречњака са Брача.

Након уклањања степеника утврђено да је подлога у добром стању на више од 2/3 површине. Урађено је испитивање подлоге „pull off“ методом, и донета је одлука да се цементна кошуљица не обија, већ да се уради њена репарација на оштећеним деловима.

Након детаљног прегледа ограде, одлучено је да се ограда неће демонтирати. Потребно је било урадити рестаурацију оштећења, извршити чишћење фуга и фуговање и израдити поломљене и недостајуће делове. Промене боје које се могу уочити на неким деловима су последица металних анкера којима је ограда спајана. Детаљном санацијом свих напрслина и отворених фуга спречено је даље продирање воде и контакт са гвозденим анкерима чиме је животни век ограде продужен.

Степеници су израђени од масивних монилитних камених газишта од кречњака из Даниловграда чија физичко-механичка својства више одговарају нашим климатским условима. Овај камен је изабран у сарадњи са петролозима као визуелно најприближнији а бољих својстава него претходни. Степениште је пре радова било у изузетно лошем стању, имало је бројне дубоке паралелне пукотине и листало се, многи делови степеника су били одломљени и недостајали су, тако да је степениште било опасно за посетиоце.

Захтеван део посла било је и чишћење ограде и скулптуре лава од прљавштине и графита. Скулптура је додатно на површини имала и наслаге фарбе којом су у нестручним интервенцијама маскирани графити. Након чишћења фарбе дошло се до слоја графита који су прекривали највећу површину скулптуре. Њихово скидање било је веома тешко али је интервенција успешно завршена због природе самог варијетета камена од кога је израђена. Већи проблем је био уклањање графита са ограде, где на појединим деловима графити нису могли бити потпуно уклоњени јер су продрли дубоко у структуру камена.

Након сагледавања свих околности, појаве све већег вандализма, одлучено је да се цело степениште и ограда заштите антиграфитним премазом како би у случају оштећења насталих графитима иста могла бити уклоњена без трајног оштећења постојеће ограде и новоуграђених степеника.

Као декоративни детаљ који је постојао на првобитном степеништу израђене су према архивским цртежима и фотографијама камене жардињере.

Реконструкцијом и рестаурацијом Великог степеништа враћена је његова потпуна функционалност и повећана безбедност посетилаца а овом веома значајном делу парка Калемегдан враћен је некадашњи изглед. Након реконструкције и рестаурације Малог степеништа завршене прошле године настављено је уређење Савског шеталишта, које ће се наставити реконструкцијом Видиковца у продужетку Савског шеталишта за које је Завод за заштиту споменика културе града Београда такође израдио пројекат.