Skip to Content

Yearly Archives: 2017

Радионице „Наслеђе и културни предео“ и шетња Дунавском падином у оквиру „Дана европске баштине“

Обилазак изложбе „Београдско сајмиште – повратак у будућност“

Министарство за културу и информисање и Завод потписали Уговор о пројекту реконструкције Уметничког павиљона „Цвијета Зузорић“

Сарадња Завода и Центра за смештај и дневни боравак деце и омладине ометене у развоју

Представници ETH Zurich и Архитектонског факултета у Београду у посети Заводу

Завод за заштиту споменика културе града Београда 2. јуна 2017. године посетили су  декан Архитектонског факултета проф. Владан Ђокић и предавачи са ЕТХ факултета из Цириха, проф. Алфредом Брилембург и Харис Пиплаш. Архитектонски факултет Универзитета у Београду организовао је радионицу Designing Housing and City Transformations – Novi Beograd у оквиру међународног истраживачког пројекта под називом „Smart and creative cities for knowledge-based societies“, финансираног од стране Swiss National Science Foundation – SNSF. Повод посете Заводу био је упознавање са делатношћу и радом Завода са посебним освртом на архитектонски развој, значај и заштиту Централне зоне Новог Београда, приобалне зоне и појединачне објекте на Новом Београду о чему су говориле историчарке уметности Александра Дабижић и Ивана Весковић. Акценат је стављен на архитектонско-урбанистичке и просторне вредности Новог Београда, које творе јединствени урбани и културни пејзаж престонице. Гости су упознати са студијом истраживањa Централне зоне Новог Београда која представља окосницу значајног урбанистичког концепта простора који се налази под претходном заштитом. Представљени су и панои вреднованих блокова 1 и 2, дипл. сниматеља слике Снежане Неговановић, који су били део поставке овогодишњег Салона архитектуре у Музеју примењене уметности у Београду.

bgd

Блок 21 Централна зона Новог Београда

Почели радови на чесми Мехмед паше Соколовића и Турбету Дамад Али паше

Београд, 30. мај 2017. године – Почели радови на реконструкцији, рестаурацији и презентацији чесме Мехмед паше Соколовића и на реконструкцији и рестаурацији Турбета Дамад Али паше

На Београдској тврђави 29. маја 2017. започети су радови на реконструкцији, рестаурацији и презентацији чесме Мехмед паше Соколовића и на реконструкцији и рестаурацији Турбета Дамад Али паше. Инвеститор радова је Град Београд. Завод за заштиту споменика културе града Београда-установа културе од националног значаја у сарадњи са ТИКА-ом (Турском агенцијом за међународни развој и сарадњу-Канцеларијом за координацију програма у Београду) и пројектантском кућом из Републике Турске „Ekol mimarlik“ израдио је пројекте по којима се изводе радови. Пројекте и извођење радова финансира ТИКА. Одговорни пројектанти испред Завода су архитекте конзерватори Невенка Новаковић и Ивана Филиповић Јорк. Сарадња је започела на иницијативу Његове Екселенције господина Мехмета Кемала Бозаја (Mehmet Kemal Bozay), претходног амбасадора Републике Турске у Србији, током 2015. године, а настављена са садашњеим амбасадром Републике Турске у Србији Његовом екселенцијом Танжу Бигличем (Tanju Bilgic).

Чесма Мехмед паше Соколовића налази се у Горњем граду Београдске тврђаве која је утврђена за културно добро од изузетног значаја за Републику Србију и смештена је непосредно уз остатке Унутрашњег утврђења, поред калдрмисане стазе која води кроз Дефтердареву капију на Доњи град Београдске тврђаве.

Током протеклог времена чесма је претрпела одређене измене, како на фасадама тако и на крову, а мењао се и изглед простора око чесме. До 1938. године чесма је била скоро потпуно затрпана и ван функције, и тада су изведени први конзерваторски радови на њој. У току 1960. године извршени су додатни конзерваторски радови.

Приликом археолошких ископавања обављених 1979. године откривена је СЗ фасада на којој су у потпуности сачуване украсне камене плоче. Том приликом је откривено и камено корито за воду. Међутим, трећа страна чесме није презентована већ поново затрпана.

Како је за потребе израде Пројекта било потребно утврдити стање лица зидова и бедема који су се налазили испод земље приступило се истраживачким радовима и отворене су четири архитектонске сонде. Истраживачки радови обављени су током октобра 2015. године. Отварање ових сонди које је финансирала ТИКА пружило је потребне информације и омогућило дефинисање начина рестаурације и презентације чесме и пеостора око чесме.

Предметним радовима ће чесма бити презентована на адекватан начин која завређује као један од малобројних очуваних објеката из турског периода који је задржао своју примарну функцију. Презентација ће омогућити сагледавање објекта чесме у целини, као и околних објеката и делова фортификација који дефинишу овај простор (Дефтердареве капије, Корнаровог бедема).

Предвиђено је да радови на реконструкцији Чесме Мехмед паше Соколовића и Дамад Али пашиног турбета трају до 06.10.2017. године.

Прослава дана Завода за заштиту споменика културе града Београда

Радни састанак поводом обележавања дана Завода за заштиту споменика културе града Београда

„БеоГрадска КулТура – Бео Кул Градска Тура“ 2017

У суботу 20. маја 2017. године одржана је завршница пројекта „БеоГрадска КулТура – Бео Кул Градска Тура“

Нела Мићовић

виши конзерватор

Година рођења: 1969.
Образовање: дипломирани археолог

Рођена у Краљеву 18. септембра 1969. године, где је завршила основну и средњу школу. Филозофски факултет у Београду на групи за археологију завршила је са просеком 9,50 и стекла звање дипломираног археолога.

Од 2002. године запослена је у Заводу за заштиту споменика културе града Београда на пословима археолога-конзерватора, где је и стекла звање вишег стручног сарадника.

Бави се истраживањем, заштитом, конзервацијом и презентацијом археолошких локалитета на подручју Београда. Учествовала је у археолошким истраживањима Манастира Тресије на Космају, била је руководилац вишемесечних археолошких истраживања током изградње подземне гараже на простору испред Скупштине града, била је ангажовна на пројектима археолошких истраживања локалитета „Три листа дувана“, „Окретница у Рајићевој“ и „Блок између улица Цинцар Јанка и Узун Миркове“. Резултате ових истраживања објавила је у стручним часописима „Наслеђе“ и „Археолошки преглед“.  Године 2010. покренула је Пројекат презентације покретних археолошких налаза у подземној гаражи, на месту њиховог проналаска. У марту 2011. године Пројекат је реализован и изложбена поставка римских налаза у савременом простору заживела је у Београду.

У свом стучном раду посебну пажњу посвећује презентацији непокретних културних добара и археолошких локалитета са територија градских општина. Учесник је бројних телевизијских емисија које имају за циљ популаризацију културног наслеђа Београда. Члан је домаћих и међународних удружења која се баве очувањем споменика културе и археолошких налазишта, од којих су јавности најпознатија Друштво конзерватора Србије и ICOMOS (међународни савет за споменике и споменичке целине и саветодавно тело Унеска).

Ангажована је на међународном пројекту „Дунавски лимес“ који има за циљ истраживање археолошких локалитета дуж тока Дунава кроз Србију и њихово стављање на Прелиминарну листу Унеска.

Од 2013. до 2014. године вршилац дужности директора Завода за заштиту споменика културе града Београда, а затим именована за директора Завода до 20.04.2017. године.

Говори енглески и руски.