Yearly Archives: 2022

Позивамо вас на стручно вођење „500 година испијања кафе у Београду“ 23.9.2022. у 18 часова у оквиру Дана европске баштине у Београду 2022. Шетњу воде стручне сараднице Завода за заштиту споменика културе града Београда Ана Сибиновић, етнолог и Љубица Радовановић, МА историчарка уметности.

Обележавањe 500 година од отварања прве кафане у Београду има за циљ да поред истицања Београда као културно-историјског места, покаже дугогодишњу традицију испијања кафе на нашим просторима које је уједно било прво у Европи.

Место окупљања: код Музеја Вука и Доситеја, ул. Господар Јевремова 21

Завршница шетње ће бити у Кафани „?“ у којој ћемо сви заједно попити кафу.

Број посетилаца за ову шетњу је ограничен на 30, а пријаве су на email: ljubica.radovanovic@beogradskonasledje.rs

Зграда стамбено-пословне намене на углу улица Булевара краља Александра бр.18 и Кнеза Милоша је подигнута 1882. године, а исте године је Решењем Министра унутрашњих дела одобрено Кости Лазаревићу да може да отвори кафану на свом плацу.

Зграда Треће мушке гимназије саграђена је 1906. године по пројекту архитеката Драгутина Ђорђевића и Душана Живановића као репрезентативна грађевина по узору на најсавременије објекте те врсте у Европи.

Месеца марта 1847. године, познати београдски књижар и штампар, Глигорије Возаревић, подигао је на својој њиви на Врачару дрвени крст украшен иконама.

Карађорђев парк је аутентично историјско место логора главне устаничке војске и војничког гробља ослободилаца Београда под Карађорђем 1806. године.

Зграда Социјалистичког народног дома саграђена је 1888. године и под називом „Сала мира“ свечано отворена 1889. године.

Народна библиотека Србије грађена је у периоду од 1966-1972. године, према пројекту архитекте Иве Куртовића.

Првобитна кућа је подигнута деведесетих година XIX века као приземни стамбени објекат, а дозидана између 1913. и 1914. године по пројекту архитекте Петра Бајаловића.

Кућа представља историјски споменик везан за једног од најистакнутијих команданата српске војске, војводу Петра Бојовића (1853-1945).

Кућа са атељеом у којој је живео и радио вајар Ђорђе Јовановић подигнута је 1926. године као слободностојећа вила са уређеном баштом.