Административна зграда Привилегованог извозног акционарског друштва – ПРИЗАД (данас је у њој ТАНЈУГ), Обилићев венац 2, подигнута је на основу конкурса спроведеног 1937. године. Архитекта Богдан Несторовић пројектовао је монументалан објекат, који се својим изузетним карактеристикама сврстава међу антологијске примере касног модернизма у међуратној архитектури Београда.
Конкурс за архитектонско решење расписан је крајем 1937. године, прва награда није додељена, а другу је добио рад Богдана Несторовића. Композицију фасада другонаграђеног рада жири је неповољно оценио, оправдавајући то неприродним склопом вертикалних и хоризонталних маса које је аутор желео да усклади аплицирањем снажних стубова на прочељу и монументалним венцем са фигурама, као карактеристичним детаљем преузетим из фашистичке архитектуре. Разрадом конкурсног пројекта направљене су битне измене. Задржана је основна идеја о распореду маса и монументалној форми, али је волумен конципиран као целина, без јасно наглашене поделе на хоризонтални и вертикални део. Градња објекта је започета средином 1938. године, а завршена је крајем 1939. године.
Композиција фасада заснивала се на разуђености маса и ритмичном низању прозорских трака раздвојених пиластрима. Монументални карактер објекта, осим одабиром белих камених плоча за облогу фасада, требало је да буде остварен и репрезентативним скулптурама на конзолома бочних фасада. Фронтална фасада кренута ка Обилићевом венцу је сведено третирана и просторно акцентована вишим бочним зонама. Фенестрација је спроведена кроз правилан ортогонални систем отвора, са наглашеним танким пиластрима, као јединим елементом декоративне пластике. Портал је конципиран у лучној форми и благо избачен из равни фасаде. Знатно динамичније је изведена фасада из правца улице Царице Милице, која је конципиорана у лучној форми, понављајући систем фенестрације и пиластара као и друга фасада. Централно је позициониран монументални портал изнад кога су изведени вертикално наглашени отвори који се простиру у пет етажа.
Посебна пажња је посвећена и уређењу ентеријера, чијој наглашеној репрезентативности доприноси и употреба природног камена као облоге. Складним односом форме и прочишћених безорнаменталних фасада објекат се издваја као значајно остварење београдског градитељства четврте деценије прошлог века и заузима истакнуто место у стваралачком опусу архитекте Несторовића. Успешно решење смештања на парцели између три улице, које је резултовало засецањем кружне основе објекта, издваја га као значајан урбанистички репер овог дела града.
Зграда ПРИЗАД-а заузима посебно место у оквиру богатог ауторског опуса архитекте Богдана Несторовића и утврђена је за културно добро 1984. године.
