Зграда Пензионог фонда Беочинске фабрике цемента на углу Булевара деспота Стефана бр. 10, Улица браће Југовића бр. 21 и Скадарске у Београду, саграђена је 1934. године по плановима архитекте Драгише Брашована, једног од најзначајнијих стваралаца у области нашег модерног градитељства. Дела архитекте Драгише Брашована карактеришу оригиналност, ликовну изражајност, унутрашњу динамику и типичну ауторову склоност према детаљу. У време изградње објекта, које истовремено представља и прву функционалистичку фазу уметниковог рада, настаје низ великих стамбених зграда модернистичког стилског израза које су пројектовали активни чланови групе архитеката модерног правца Милан Злоковић, Бранислав Којић и Јан Дубови.
Зграда Пензионог фонда Беочинске фабрике цемента се сматра најзначајним остварењем архитекте Драгише Брашована из области стамбене архитектуре, који је постао својеврстан образац за грађење стамбеног блока, прилагођеног архитектури Београда. Безорнаментална архитектура зграде оригиналан је пример ауторовог тумачења модерне архитектуре. Објекат је конципиран као монументална колективно – стамбена вишеспратница, која својим изразитим габаритом учествује у формирању три улична фронта.
Маркантни угаони положај објекта истакнут је вишим корпусом и балконима дуж етажа, а приземље и последњи спрат су повучени са фронталне стране. Динамичан однос маса са укомпонованим вертикалним и хоризонталним прозорским тракама и балконима, ритмично се нижу на чеоном платну зграде. Пластичност објекта допуњује завршна кровна тераса са извученим серклажом и стубовима. Окулуси као типичан модернистички ликовни елемент на фасади се налазе у поткровљу, док је на крову као и обично постављен носач за заставу. Зона приземља је изразито пословног садржаја са наглашеним стакленим излозима, чија је завршна стилизација условљена специфичном наменом одређеног пословног простора. Својом целокупним третманом, односима делова и целина, формом као примарним елементом у спољашњем изразу са посебним акцентом на детаљу као препознатљивој ауторској склоности, представља изузетно дело у развоју новије српске архитектуре.
Зграда Пензионог фонда Беочинске фабрике цемента је утврђена за културно добро 2007. године.
