У старом језгру Београда у Светогорској улици број 17 налази се Дом Јеврема Грујића, прва кућа проглашена за споменик културе од оснивања Завода за заштиту споменика културе града Београда, 1961. године.
Јанићева кафана
У центру Остружнице, места које се везује за почетак парламентаризма у Србији јер је 21. марта 1804. године управо у Остружници одржана прва Народна скупштина коју је сазвао Карађорђе, а 1805. је отворена основна школа, једна од првих у Београдској нахији с наставом на српском језику и она у континуитету ради већ више од две стотине година, налази се стара механа из прве половине 19. века.
Амам кнеза Милоша
Амам кнеза Милоша једини је сачуван објекат некадашњег дворског комплекса, који је кнез Милош Обреновић подигао 1836–1837 године, на тада ненасељеном простору уз некадашњи Топчидерски друм.
Манастир Кастаљан
Комплекс манастира Кастаљан налази се на источној страни Космаја, у атару данашњег села Неменикуће. У народу ово место има назив Зидине или Манастир. Остаци некадашњег манастирског комплекса први пут у литератури помињу се код Јоакима Вујића, који га наводи поред Павловца и Тресија, као остатке старог манастира на Космају.
Дом породице Павловић
Међу првим грађанским кућама у Јевремовој улици била је породична вила Косте и Анке Павловић, подигнута 1882. године.
Црква Светог Марка
Црква Светог апостола и јеванђелисте Марка у Београду налази се на платоу уз северозападни крај Ташмајданског парка. Њено западно прочеље најбоље се сагледава из улица Светог Марка и Ресавске
Карапешићева кућа у Гроцкој
Кућа породице Карапешић се налази у дворишту, у Златиборској улици бр. 9. Саграђена је као вишеделни објекат, с тремом, четири собе и кућом – просторијом са оџаклијом у средини.
Фотографски атеље Милана Јовановића
Фотографски атеље Милана Јовановића, једини објекат наменски зидан у ту сврху, подигнут је почетком 20. века на Теразијама, у непосредној близини краљевог двора, палата и јавних грађевина које су на самом крају 19. века почеле да формирају репрезентативну „нову чаршију“.
Посета Косанчићевом венцу
Приликом посете Београду, у петак 30. јула, државни секретар Министарства спољних послова Савезне Републике Немачке, господин Мигуел Бергер са делегацијом и представницима Амбасаде Савезне Републике Немачке, заједно са директорком Завода за заштиту споменика културе града Београда обишао је остатке Народне библиотеке на Косанчићевом венцу.
Атеље Уроша Предића
Урош Предић се 1909. године настањује у Београду, у породичној кући свог брата Јосифа Предића, у Светогорској улици бр. 27. У свом скромном атељеу стварао је пуне 44 године.
