Yearly Archives: 2012

Узун Миркова 4, Београд

Зграда Аеро-клуба саграђена је 1935. за потребе националне институције ваздухопловства Краљевине Југославије, према пројекту архитекте Војина Симеоновића.

Зграда је замишљена као модерна вишеспратница са фасадама у чијој је обради приметно модернизовање академских формула применом декоративних елемената ар декоа.

Намена објекта симболично је исказана витражом „Дедал и Икар“ у холу, који је израдио сликар Васа Поморишац. На четвртом спрату зграде смештен је легат сликара Петра Добровића у некадашњем атељеу уметника.

Топчидер, Пионирска 2, Београд

Ковница новца Народне банке Краљевине СХС саграђена је уз Топчудерску реку 1929. према пројекту архитекте Јосифа Најмана и инжењера Миливоја Обрадовића.

По узору на савремене индустријске објекте конципирана је у духу модерне архитектуре са великим стакленим површинама.

Карактеристичан детаљ спољног изгледа грађевине представљају две куле уз северни тракт, од којих се западна завршава кубичном куполом.

Објекат представља најкомплексније остварење у стваралачком опусу архитекте Најмана, док га његова намена чини првом и јединственом грђевином те врсте у нашој земљи.

Гундулићев венац 30, 32, Ђуре Ђаковића 13, Херцег Стјепана 3-5, Сењанин Иве 14-16, Београд

Комплекс радничких станова изграђен је у два наврата за потребе смештаја увећаног броја радника у Београду.

Потреба за изградњом овакве врсте стамбених комплекса јавила се у време наглог индустријског просперитета у Србији.

Првобитно су према пројекту архитекте Јелисавете Начић из 1909. саграђене три зграде, са готово безорнаменталним фасадама оживљеним плитком сецесијском пластиком изнад и испод прозора.

Проширење је извршено према пројекту општинског техничара Балгача 1924, чиме је комплекс заузео површину читавог блока.

Карактеристични по својој функцији Раднички станови представљају најстарије сачуване објекте тог типа у Београду.

 Првомајска 79, Земун 

Нова школа намењена образовању немачког становништва Земуна подигнута је 1901. године поред франценсталске цркве Светог Венделина.

Историјат рада намачке школе датира од 1820. и траје све до 1918, када се под називом Основна школа „Краљице Марије“ укључује у просветне токове нове државе.

Континуитетом намене Немачка основна школа представља важно сведочанство развоја школства у Земуну, а потом у Краљевини Југославији.

Цара Душана 57, Земун

Зграда Дечијег дома краљице Марије подигнута је 1919. средствима краљевског фонда за потребе збрињавања сремске сирочади.

Зграду је пројектовао грађевинар Фрања Катаничић као самостални партерни објекат, обликован у духу постсецесије са елементима неокласицизма.

Савремене функционалне тенденције видљиве су у наглашеним вертикалама зидне профилације и широким масама објекта.

У дворишту зграде некада се налазила и биста краљице Марије, рад словеначког вајара Лојзе Долинара.

Хумска 26, Београд

Црква Св. Арханђела Гаврила саграђена је 1939. према пројекту архитекте Григорија Самојлова као црква са основом у облику сажетог триконхоса и два звоника која фланкирају западни улаз цркве.

Храм је подигнут у част и славу ослободилаца из Првог светског рата.

Динамичном спољашњем изгледу цркве доприносе декоративни елементи од опеке око отвора, дванаестострана купола над централним травејем наоса и две мање куполе над звоницима.

Ентеријер цркве декорисан је уметнички обрађеним мобилијаром изведеним у дуборезу, који је, као и иконостстас израђен према нацртима самог архитекте.

Особеност цркве лежи у карактеристичном споју декоративизма средњовековне архитектуре са функционалношћу модерне и применом савремених материјала.

Београд

Зграда Дома синдиката саграђена је у периоду 1947-1955, према пројекту архитекте Бранка Петричића.

Својим положајем и волуменом објекат је одредио обрисе једног од најзначајних београдских тргова доминирајући овим простором својом карактеристичном, лучно обликованом фасадом

Организација унутрашњег простора одражава архитектонске стандарде 50их година, блиске западно-европској архитектури. Овај мултинаменски објекат замишљен је као простор у ком се одвијају разна културна и политичка дешавања, филмске пројекције и фестивали.

Својом препознатљивом архитектуром Дом синдиката представља симбол раног периода послератне изградње у Београду и Југославији.

Војводе Мицка 228

Соколски дом у Обреновцу је подигнут као Спомен дом палим ратницима 1912-1918, према пројекту архитекте Момира Коруновића из 1929.

У овом вишенаменском објекту, поред соколског друштва, била су смештена обреновачка просветна друштва и школе.

Поред композиционе разуђености архитектонских маса карактериситичан детаљ представљају две степенишне куле на главном прочељу и уобичајени симболи соколског покрета, који уз примену прозора у виду бифора и трифора дају романтичарски призвук екстеријеру грађевине.

Монументалност присутна пре у концепцији него у димензијама зграде сврставају је међу значајнија остварења архитекте Коруновића.

Слатина

Поред Сеоског пута који води према Доњем крају подигнута је 1856. Кућа Алексе Петровића у Слатини.

Кућа представља један од највреднијих примера типа тзв. новије сеоске куће, конципиране и грађене на мешавини традиција и нових услова варошког живота.

Традиционални утицај одразио се на просторну концепцију куће док је варошки утицај присутан у спољашњем изгледу куће, који карактеришу високи сокл од ломљеног камена и бондручна конструкција са испуном од чатме.

Главну фасаду оживљава доксат са псеудо моравским луцима, док се на бочној налази дрвено степениште на споредном улазу.

Осим архитектонских вредности кућа носи значење сведочанства друштвених дешавања и промена свога времена.

Дрлупа

Кућа Илије Сирковића, подигнута је на брегу у засеоку Дрлупа за једну од најстаријих породица из овог краја.

На основу конструктивног склопа бондрука и крова претпоставља се да објекат датира из друге половине 18. века, што га сврстава међу најстарије сачуване објекате народног градитељства стамбене намене на београдском подручју.

По својим архитектонским карактеристикама припада типу једноделне шумадијске куће, из које су настале развијеније форме сеоских кућа.

Примена природних материјала, дрвета, камена и земље, готово идеални пропорцијски однос између тела и крова куће, као и хроматски склад светлих зодова и тамних отвора дају посебан естетски квалитет овом објекту.