Yearly Archives: 2012

Београд

Целина „Стари Београд“ чини простор чије су границе улице Дунавска, Цвијићева, Таковска, Драже Павловића, Старине Новака, 27. марта, Рузвелтова, Далматинска, Лазе Докића, Војводе Бране, Ђуке Данић, Булевар краља Александра, Голсворитијева, Баба Вишњина, Катанићева, Крушедолска, Булевар ЈА, Франше д`Епереа, обала Саве, обала Дунава, Тадеуша Кошћушка до Дунавске улице.

Овај простор сведочи о континуитету постојања урбаног насеља од римског периода до данас. Већина сачуваних објеката на овом простору настајала је од средине 19. века, тако да је време градње одредило и њихове стилске карактерисике.

Међу ауторима пројеката за ове објекте налазе се и најзначајнија имена београдске и српске архитектуре.

На овом простору, који је сачувао улога градског центра, сконцентрисане су све значајније институције, од црквеног и просветног седишта, преко управних, културних и јавних објеката до трговине и занатства.

Кумодраж

Црква Св. Тројице у Кумодражу саграђена је 1924, према пројекту архитеката Пере Поповића и Жарка Татића.

Угледање на традицију српске средњовековне архитектуре огледа се у решености унутрашњег простора цркве по узору на споменике рашке школе, док су фасаде и декоративни елементи решени у стилу моравске школе.

Црква је конципирана као једнобродна грађевина са споља петостраном олтарском апсидом, кубетом над централним травејем наоса и високим звоником над припратом

Неменикућe

Црква Св. Апостола Петра и Павла саграђена је 1864, на месту старије сакралне грађевине. Конципирана је као једнобродна грађевина засведена полуобличастим сводом, са полукружном олтарском апсидом на истоку и припратом и високим звоником на западу.

Над централним травејем наоса уздиже се шестострано кубе, а од олтарског простора одваја га неокласицистички обликован иконостас.

Црква је изведена у традицији рашке школе српске средњовековне архитектуре, са применом романско-готских стилских елемената.

Господар Јованова 45, Београд

Кућа књижара Марка Марковића подигнута је 1904. према пројекту архитекте Јелисавете Начић као приземни стамбени објекат, карактеристичан за грађанску архитектуру Београда са почетка 20. века.

Академски обликоване фасаде куће оживљавају плитки пиластри и богата ренесансна декоративна пластика у виду троугаоних забата над прозорским отворима.

Трг ЈНА 10, Земун

Зграда водне заједнице подигнута је 1908. за потребе Задруге за исушивање југоисточног Срема.

У време подизања зграда је била једна од репрезентативнијих грађевина Старог језгра Земуна

Управни садржај зграде истакнут је наглашеним масама архитектонске композиције, док су фасаде оживљене применом сецесијских декоративних елемемената.

Првобитне радове на објекту изводили су грађевинари Фрања Јенч и Јосип Катанчић

Немањина 6, Земун

Зграда Пољопривредог факултета подигнута је 1932. према пројекту архитекте Гојка Тадића.

Смештена је на простору некадашњег Контумаца, чинећи садржајно и архитектонски јединствену целину са старијим школским објектом.

Конципирана је као репрезентативни објекат, обликован у духу академизма. Осим по својим архитектонским и урбанистичким вредностима, зграда је значајна као сведочанство развоја високог школства у Земуну.

Соње Маринковић 4, Земун

Репрезентативни стамбени објекат подигнут је 1911. за породицу Биндер, према пројекту инжењера Фрање Јенча.

Својим развијеним основама кућа припада типу градске виле вишег стамбеног стандарда, која представља јединствени пример у архитектури Старог језгра Земуна.

У композицији куће издвајају се два бочна ризалита и увучени средњи део са лођом у приземљу и балконом на спрату.

Пластични украс на фасадама и балконска ограда од кованог гвожђа представљају типичан сецесијски декоративни репертоар.

Василија Василијевића 10, Земун

Кафана „Бели медвед“ једини је сачувани пример тзв. балканске архитектуре у Старом језгру Земуна.

На најстаријим плановима Земуна обележена је називом „Zartaken“, а у литератури се помиње као место у којем је 1717. одсео Евгеније Савојски.

Грађена је у бондруку као објекат двојне намене са становима на спрату и кафаном „Бели медвед“ у приземљу.

Рузвелтова улица, Београд

Јеврејско гробље је смештено непосредно уз Гробље ослободилаца Београда 1944. године.

Поред споменика јеврејским жртвама 1912-1919, најзначајнији је споменик јеврејским жртвама фашизма страдалим у Другом светском рату.

Овај споменик је подигнут 1952. на крају главне алеје Јеврејског гробља, према нацрту архитекте Богдана Богдановића.

Кеј ослобођења 8, Земун

Зграда Капетаније подигнута је 1908. као паробродарска путничка станица према пројекту бечког архитекте Ремела.

Замишљена је као павиљон са два дугачка крила и аркадама према обали. С обзиром да старије зграде земунског бродског уреда нису сачуване, Капетанија представља сведочанство историјске улоге Земуна у речном саобраћају.

Од осамдесетих година 20. века у овој згради је смештена ликовна галерија „Стара капетанија“, седиште Друштва ликовних и примењених уметника Земуна.