Category Archives: Архива

Трг Николе Пашића 3 и Теразије 29, Београд

Палата некадашњег Пензионог фонда Народне банке Краљевине Југославије, позната и као палата „Београд“, подигнута је 1940. према пројекту руског архитекте Григорија Самојлова.

Представља изузетан пример београдске архитектуре јавних грађевина између два светска рата.

Монументални објекат двојне намене, са позориштем и биоскопом у приземљу и становима на спратовима, обликован је у комбинацији академске троделне поделе фасада и модернистичке примене нових материјала – стакла и метала.

Репрезентативности објекта доприносе богато обрађени улази и ентеријер пространих холова са рељефном декорацијом, коју је израдио вајар Ристо Стијовић према нацртима архитекте Самојлова.

Палата Пензионог фонда представља најзначајније остварење овог архитекте и једно од обележја Теразија.

Делиградска 27, Београд

Зграда соколског друштва „Матица“ подигнута је у периоду 1929-1935, према пројекту архитекте Момира Коруновића као јавни објекат намењен омладини.

И поред присутног романтичарског духа у изгледу грађевине, Коруновић се овим пројектом приближио модерним схватањима архитектуре.

Уместо првобитно планиране богате скулпторалне декорације зградом доминирају безорнаменталне површине фасаде, дајући јој утисак масивности и монументалности.

Главни портал Соколског дома израђен је према нацрту архитекте Николе Краснова, док је у Великој дворани Живорад Настасијевић насликао у фреско техници композицију која приказује прелаз српске војске преко Албаније.

Уз сам објекат подигнут је комплекс спортских терена.

Београд

Простор Смиљанићеве улице, формиран крајем 19. и почетком 20. века, припадао је од 1896. поседу богате аустријске породице, познатом као Грантовац.

Континуирана градња на овом простору почиње после 1905, када су истрасиране улице и испарцелисани блокови.

Најстарије куће у Смиљанићевој улици зидане су као скромне стамбене призменице са академски обликованим фасадама уз примену сецесијског пластичног декора.

И поред својих скромних архитектонских вредности ове куће стварају јединствен просторни амбијент, осликавајући у потпуности дух престонице почетком 20. века.

Узун Миркова 4, Београд

Зграда Аеро-клуба саграђена је 1935. за потребе националне институције ваздухопловства Краљевине Југославије, према пројекту архитекте Војина Симеоновића.

Зграда је замишљена као модерна вишеспратница са фасадама у чијој је обради приметно модернизовање академских формула применом декоративних елемената ар декоа.

Намена објекта симболично је исказана витражом „Дедал и Икар“ у холу, који је израдио сликар Васа Поморишац. На четвртом спрату зграде смештен је легат сликара Петра Добровића у некадашњем атељеу уметника.

Топчидер, Пионирска 2, Београд

Ковница новца Народне банке Краљевине СХС саграђена је уз Топчудерску реку 1929. према пројекту архитекте Јосифа Најмана и инжењера Миливоја Обрадовића.

По узору на савремене индустријске објекте конципирана је у духу модерне архитектуре са великим стакленим површинама.

Карактеристичан детаљ спољног изгледа грађевине представљају две куле уз северни тракт, од којих се западна завршава кубичном куполом.

Објекат представља најкомплексније остварење у стваралачком опусу архитекте Најмана, док га његова намена чини првом и јединственом грђевином те врсте у нашој земљи.

Гундулићев венац 30, 32, Ђуре Ђаковића 13, Херцег Стјепана 3-5, Сењанин Иве 14-16, Београд

Комплекс радничких станова изграђен је у два наврата за потребе смештаја увећаног броја радника у Београду.

Потреба за изградњом овакве врсте стамбених комплекса јавила се у време наглог индустријског просперитета у Србији.

Првобитно су према пројекту архитекте Јелисавете Начић из 1909. саграђене три зграде, са готово безорнаменталним фасадама оживљеним плитком сецесијском пластиком изнад и испод прозора.

Проширење је извршено према пројекту општинског техничара Балгача 1924, чиме је комплекс заузео површину читавог блока.

Карактеристични по својој функцији Раднички станови представљају најстарије сачуване објекте тог типа у Београду.

 Првомајска 79, Земун 

Нова школа намењена образовању немачког становништва Земуна подигнута је 1901. године поред франценсталске цркве Светог Венделина.

Историјат рада намачке школе датира од 1820. и траје све до 1918, када се под називом Основна школа „Краљице Марије“ укључује у просветне токове нове државе.

Континуитетом намене Немачка основна школа представља важно сведочанство развоја школства у Земуну, а потом у Краљевини Југославији.

Цара Душана 57, Земун

Зграда Дечијег дома краљице Марије подигнута је 1919. средствима краљевског фонда за потребе збрињавања сремске сирочади.

Зграду је пројектовао грађевинар Фрања Катаничић као самостални партерни објекат, обликован у духу постсецесије са елементима неокласицизма.

Савремене функционалне тенденције видљиве су у наглашеним вертикалама зидне профилације и широким масама објекта.

У дворишту зграде некада се налазила и биста краљице Марије, рад словеначког вајара Лојзе Долинара.

Хумска 26, Београд

Црква Св. Арханђела Гаврила саграђена је 1939. према пројекту архитекте Григорија Самојлова као црква са основом у облику сажетог триконхоса и два звоника која фланкирају западни улаз цркве.

Храм је подигнут у част и славу ослободилаца из Првог светског рата.

Динамичном спољашњем изгледу цркве доприносе декоративни елементи од опеке око отвора, дванаестострана купола над централним травејем наоса и две мање куполе над звоницима.

Ентеријер цркве декорисан је уметнички обрађеним мобилијаром изведеним у дуборезу, који је, као и иконостстас израђен према нацртима самог архитекте.

Особеност цркве лежи у карактеристичном споју декоративизма средњовековне архитектуре са функционалношћу модерне и применом савремених материјала.

Београд

Зграда Дома синдиката саграђена је у периоду 1947-1955, према пројекту архитекте Бранка Петричића.

Својим положајем и волуменом објекат је одредио обрисе једног од најзначајних београдских тргова доминирајући овим простором својом карактеристичном, лучно обликованом фасадом

Организација унутрашњег простора одражава архитектонске стандарде 50их година, блиске западно-европској архитектури. Овај мултинаменски објекат замишљен је као простор у ком се одвијају разна културна и политичка дешавања, филмске пројекције и фестивали.

Својом препознатљивом архитектуром Дом синдиката представља симбол раног периода послератне изградње у Београду и Југославији.