Category Archives: Актуелности

Годину дана након завршетка радова на реконструкцији и рестаурацији Споменика Победнику, према пројекту који је урадио Завод за заштиту споменика културе града Београда у сарадњи са Грађевинским факултетом Универзитета у Београду, извршен је преглед стања споменика и утврђено је да се споменик налази у добром стању. Завод ће и убудуће редовно пратити стање споменика и редовно документовати све промене.

Споменик Победнику, подигнут је 1928. на Горњем граду Београдске тврђаве поводом прославе десетогодишњице пробоја Солунског фронта. Споменик чине бронзана мушка фигура са орлом у десној руци и спуштеним мачем у левој, рад вајара Ивана Мештровића, као и постамент који је конципиран у виду дорског стуба са канелурама на високој кубичној бази, ауторско дело архитекте Петра Бајаловића.

Завод за заштиту споменика културе града Београда и ове године учествује у бројним програмима Дана Београда. Пратите објаве на нашим друштвеним мрежама, а пријавите се на сајту Дана Београда https://danibeograda.rs/prijave/

Видимо се!

Важно обавештење! Продужен је рок за достављање радова за конференцију “Градитељско наслеђе и урбанизам” до 25. марта 2021. године.

У току су радови на санацији и рестаурацији фасада и крова зграде Привредног суда

Заједничком акцијом Завода за заштиту споменика културе града Београда, ЈКП „Погребне услуге“ и Института за књижевност, обновљен је и заштићен од даљег пропадања гроб Љубомира Мицића, књижевника, критичара и есејисте, оснивача уметничког и културног часописа „Зенит“.

Завод за заштиту споменика културе града Београда је подржао ову идеју, издао услове из своје надлежности, подстакао њену реализацију и вршио стручни надзор над извођењем радова на обнови гробног места.

У години јубилеја – сто година од оснивања часописа „Зенит“ интернационалне ревије за уметност и културу и педесет година од смрти Љубомира Мицића, у присуству директора Завода Оливере Вучковић, директора ЈКП „Погребне услуге“ Драгана Балтовског, др Предрага Тодоровића, председавајућег Одбора за обележавање годишњица Љубомира Мицића и часописа „Зенит“ из Института за књижевност, Зорана Стефановића, секретара Удружења драмских писаца Србије, архитекте Зорана Туцић, који је у име Завода вршио стручни надзор, поштовалаца зенитизма, 24.02.2021. симболично је постављен крст на обновљен споменик овом великану српске авангарде.

Љубомир Мицић је био српски песник, прозни писац, књижевни критичар, глумац и оснивач српског авангардног покрета зенитизам и покретач часописа Зенит, једног од најзначајнијих авангардних часописа који је излазио на територији Југославије.

Најзначајнији сегмент његовог рада представља покретање и уређивање часописа Зенит, месечне интернационалне ревије за уметност и културу, који је излазио од фебруара 1921. до априла 1924. у Загребу, потом од 1924. до децембра 1926. у Београду. Објављена су 43 броја овог часописа, који је током година доносио бројне манифесте, различита ликовна решења, сараднике и текстове.

На предлог Завода за заштиту споменика културе града Београда, Одлуком владе Републике Србије од 29.01.2021. године, „Централнa зонa Новог Београда“ добилa је статус културног добра-просторно културно-историјске целине.

После Другог светског рата нови Генерални урбанистички план Београда из 1950. године акценат је ставио на ширење Београда преко Саве и изградњу Новог Београда. Наступио је десетогодишњи период обележен бројним конкурсима и радом како појединаца тако и пројектантских тимова што је за последицу имало изградњу првих „експерименталних“ стамбених Блокова 1 и 2 (1958) према пројекту архитекте Бранка Петричића, а потом и преосталих девет стамбених блокова Централне зоне према пројектима тима који су чинили Леонид Ленарчић, Милутин Главички, Милосав Митић, Душан Миленковић и Урош Мартиновић. „Централну зону Новог Београда“ чини девет симетрично распоређених блокова 21, 22, 23, 24, 25, 26, 28, 29, 30.

Средишња три блока 24, 25 и 26 нису реализовани према првим детаљним урбанистичким плановима и данас чине заштићену околину просторне културно-историјске целине. Ови блокови су оригинално замишљени као три главна трга Новог Београда, свечани, централни и станични који би формирали Централни проспект између Железничке станице Нови Београд и Палате СИВ-а, по којем читав простор данас носи назив. Од идеје формирања три трга се услед економских и политичких околности убрзо одустало па је простором Централне зоне преовладало становање са основним функционалним садржајима.

На пољу конструкције и материјала, први пут је у Београду и СФРЈ примењен систем префабрикације, ИМС систем Бранка Жежеља, који је пружао много веће могућности, него традиционални тип градње и ливења бетона на лицу места, односно изградњу мега-структура уз коришћење бетонске панел конструкције што је временом довело до експанзије ауторске архитектуре и урбанизма као и грађевинарства у технолошком и иновационом погледу. Сви сегменти архитектуре, од пројектовања до реализације, указују на сложеност процеса изградње заснованим на међународним стандардима послератне модерне, али и на економским факторима послератног периода.

Модерна урбана структура Централне зоне допринела је квалитетном повезивању историјских центара Београда и Земуна. С обзиром на њену специфичну позицију у односу на оба града, ова зона је од посебног значаја не само за Нови Београд, већ представља и један од најзначајнијих делова ширег подручја Београда. За урбанистичку концепцију и решења по којима се реализује Нови Београд Октобарском наградом Града Београда за 1968. годину награђени су архитекте Никола Добровић, Милорад Мацура, Станко Мандић, Милош Сомборски, Видо Врбанић, Бранко Петричић, Александар Ђорђевић, Урош Мартиновић и Милутин Главички.

С интернационалног аспекта Блок 23 је уврштен у сталну поставку Музеја модерне уметности МОМА у Њујорку од 2019. године.

Због великог интересовања одлучили смо да унапредимо апликацију квиза знања „Београд знам да чувам“, са циљем да корисницима поред андроид верзије, буду доступне ios и web верзија апликације.

Након две године публици ће поново бити доступна изложба Завода за заштиту споменика културе града Београда “Никола Несторовић-портрет једне епохе”. Отварање изложбе је у УК Пароброд у петак 22. јануара 2021. у 19 сати.