Skip to Content

Category Archives: Истраживање

Руски архитекти у Београду


Име аутора: Гордана Гордић и Вера Павловић Лончарски
Издавач: Завод за заштиту споменика културе града Београда
Место и година издања: Београд 2001
Цена: тираж распродат


 

Каталогом и изложбом Руски архитекти у Београдупредстављена су најзначајнија дела руских архитеката емиграната у Београду између два светска рата.Захваљујући њиховом високом образовању руски архитекти су били ангажовани на изградњи монументалних здања за потребе Двора и државе, што им је донело атрибут „државних архитеката“.

Каталогом су представљени радови Николе Краснова, Сергеја Смирнова, Василија Баумгартена, Виктора Лукомског, Григорија Самојлова, Ђорђа Коваљевског, Романа Верховскоја, Василија Андросова и Валерија Сташевског.

Преузми пдф верзију

Велика школа 1808-1813

Публикације
Име аутора: Милојко Гордић
Издавач: Завод за заштиту споменика културе града Београда
Место и година издања: Београд 2004
Према речима аутора овај монографски приказ представља својеврсни збир информација, сазнања и тумачења о два објекта Велике школе и њиховим функцијама кроз дужи временски период.

Уз ликовне и графичке прилоге могуће је приближити време Првог српског устанка, али и сачуване објекте са њиховим урбаним окружењем.

Посебан акценат стављен је на личност Ивана Југовића, идејног творца, оснивача и првог учитеља Велике школе.

Посебним поглављима обрађен је историјат Велике школе као просветне установе, објекти у којима је била смештена, као и њихово историјско окружење.

Књига је допуњена регисторм личности, места, догађаја, установа и предмета, као и богатом историјском фотодокументацијом.

СПОМЕНИЧКО НАСЛЕЂЕ СТАРОГ ЈЕЗГРА ЗЕМУНА

аутор: Александра Дабижић
година издања: 2006.
САДРЖАЈ

1.00 Старо језгро Земуна – историјски развој:

1. 10. Почетна фаза савременог развоја Земуна
1. 20. Постепен раст и оформљавање Језгра у другој половини ХVIII века
1. 30. Развој Језгра у току ХIX и на почетку ХХ века
1. 40. Изградња Језгра у периоду 1918-1966.
1. 50. Стање заштите Старог језгра 1967-2003.
1. 60. Преглед извора

2.00 Опште карактеристике архитектонског наслеђа Језгра

3.00 Типске и стилске одлике архитектонских објеката Језгра

310. Стамбене зграде:
3.11. Приземнице издужене основе са ужом страном на улици
3.12. Приземнице издужене основе са широм страном на улици
3.13. Високопартерне куће
3.14 Једноспратне стамбене и стамбено-пословне зграде

3.20. Јавни објекти:
3.21. Утврђења
3.22. Војне зграде
3.23. Управне зграде и зграде јавних установа
3.24. Школске зграде и зграде просветно-културне намене
3.25. Зграде установа културе
3.26. Болнице
3.27. Привредне зграде
3.28. Хотели
3.29. Цркве
3.30. Меморијални споменик
3.31. Јавни споменици и скулптуре

3.40 Стилска анализа архитектонског наслеђа Језгра

4.00 Гардош од 1521. до наших дана
4.10. Амбијенталне и архитектонске вредности простора
4.20. Визуелне вредности простора
5.00 Зачетак и отварање првих шеталишта Земуна:
5.10. Градски парк
5.20. Кеј на Дунаву
5.30. Парк на Гардошу

6.00 Тргови у Језгру

7.00 Каталог архитектонских објеката Језгра

8.00 Историјски планови развоја Језгра

9.00 Прикази Језгра на гравирама

10.00 Стари бунари и урбани мобилијар

11.00Графички прилози:
11.10 План Београда- положај Језгра
11.20 Карта просторних потцелина и блокова
11.30 Карта споменика културе
11.40 Карта валоризације простора
11.50 Карта валоризације објеката
12.00 Језгро, данас

Палата Савезног извршног већа у Новом Београду

Име аутора: Биљана Мишић
Издавач: Завод за заштиту споменика културе града Београда
Место и година издања: Београд, 2011.
Монографија „Палата Савезног извршног већа у Новом Београду” аутора историчара уметности Биљане Мишић, стручног сарадника Завода за заштиту споменика културе града Београда, посвећена је једном од најрепрезентативнијих остварења послератне архитектуре Београда и Југославије. Објекат је представљен на свеобухватан начин, од најраније прошлости простора на којем је подигнут, хронологије изградње од 1948. до 1961. године и друштвених околности у којима је настајао, преко анализе његових архитектонских и урбанистичких карактеристика, до приказа ентеријера и збирке уметничких дела која се у њему налазе. Монографија „Палата Савезног извршног већа у Новом Београду“ представља изузетан допринос проучавању послератне архитектуре Србије и Београда, потом сложених историјских, друштвено-политичких и уметничких појава у новијој историји.

Иво Куртовић

Иво Куртовић
Име аутора: Валентина Брдар
Издавач
Завод за заштиту споменика културе града Београда
Место и година издања: Београд, 2011
Завод за заштиту споменика културе града Београда објавио је магистарски рад историчарке уметности Валентине Брдар посвећен Иви Куртовићу, архитекти, уметнику и педагогу, који је највећи део свог живота и рада везао за Београд.Вредновање и интерпретацију ставаралачког опуса Иве Куртовића, ауторка даје кроз тумачење преплитања различитих традиција и праваца модерне архитектуре, као и односа модерне архитектуре према културном наслеђу. Посебан допринос упознавању овог истакнутог ствараоца ауторка даје кроз аналитички приступ сликарском делу, који доводи у суштинску везу са његовом архитектонском поетиком.Поред тога што представља стручан рад од великог значаја за историју новије српске ахритектуре, монографија „Иво Куртовић“ намењена је свима који желе да се упознају са веома богатим стваралачким опусом архитекте, према чијим пројектима су реализована бројна београдска здања.