Skip to Content

Category Archives: Архива

Архив Југославије

  Васе Пелагића 33, Београд

Зграда Архива Југославије подигнута је 1933. као Дом краља Aлександра I за ученике средњих школа у Београду, према пројекту архитекте Војина Петровића.

Као краљева задужбина објекат представља репрезентативан пример академске архитектуре, лоциран у једном од најлепших делова града, у непосредној близини Куће краља Петра I Карађорђевића.

Како би одговорила савременим захтевима ђачког дома, зграда је располагала библиотеком, музичком и спортском салом, базеном и трпезаријом, док су у дворишту била посебно уређена игралишта за тенис и друге спортове.

Од 1970. у овом објекту смештен је Архив Југославије који чува архивску грађу југословенске државе од њеног оснивања 1918.

Сеизмолошки завод

Ташмајдански парк, Београд

Зграда Сеизмолошког завода, смештена у Тадашмајданском парку, грађена је између 1908. и 1939.

Првобитно је изведена према пројекту архитекте Момира Коруновића као његово прво остварено дело, али је каснијим интервенцијама 1912, 1926. и 1939. битно изменила свој изглед.

Павиљон је замишљен као призeмна грађевина приближно квадратне основе са чистим безорнаменталним фасадама.

Каснијим променама, применом лучних надпрозорника и завршног зупчастог венца, постигнут је романтичарски изглед објекта.

У време подизања зграда Сеизмолошког завода била је први јавни објекат на Ташмајдану, који данас представља једно од обележја Ташмајданског парка.

Црква Св. Вазнесења

Дрен

Црква Св. Вазнесења у Дрену саграђена је 1896. као једнобродна грађевина засведена полуобличастим сводом.

Звоник је подигнут одвојено од главног корпуса црква. Својим стилским карактеристикама приближава се моделима рашке школе српских средњовековних споменика.

Карактеристичан детаљ обраде фасаде представљају четири угаона пиластра и декоративна обрада западног портала са надстрешницом ослоњеном на два стуба и степеништем.

Црква Св. Вазнесења у Дрену представља материјално сведочанство обнове српско-византијског стила у српској архитектури друге половине 19. века.

Црква Покрова Пресвете Богородице

Кајмакчаланска 55, Београд

Црква Покрова Пресвете Богородице подигнута 1933. према пројекту архитекте Момира Коруновића. Просторно решење цркве карактерише базиликална основа са хором и бочним галеријама и пространим троделним олатрским простором на истоку.

У стилским одликама присутна је примена византијских модела са елементима романске архитектуре, који су пре свега видљиви у обради четвороспратног звоника изнад припрате.

Специфичност зидног сликарства цркве предстваљају стојеће фигуре српских светитеља са својим задужбинама, смештена између прозора тамбура, које са поворком архијереја у олтарској апсиди чине својеврсну галерију портрета српских светитеља.

Црква Покрова Пресвете Богородице заузима важно место у стваралачком опусу архитекте Коруновића али и у оквирима београдске сакралне архитектуре између два рата.

Обреновачка чаршија– просторна културно историјска целина

Обреновац

 

Као заметак данашње вароши, Обреновачка чаршија формирала се током 19. века на раскршћу главног пута од Београда ка Шапцу и Ваљеву.

У систему градње Чаршије обједињене су стамбена и пословна намена, на шта указују бројне трговачке и занатске радње, кафане и административно-пословне зграде.

Садржином, наменом и архитектонском обрадом постојећих објеката Обреновачка чаршија репрезентује карактеристичан амбијент српске паланке 19. века, док је присуство антологијских примера народног градитељства чини јединственом на простору Србије.

Зграда Министарства пошта

Палмотићева 2 и Мајке Јевросиме 13, Београд

 

Зграда Министарства пошта подигнута је између 1926. и 1929. године према пројекту архитекте Момира Коруновића. У време изградње била је једна од најмонументалнијих грађевина Београда.

Конципирана је као четвороугаони објекат са унутрашњим двориштем и разуђеним, масивним архитектонским волуменом.

У обради екстеријера приметно је преузимање декоративних елемената из богате ризнице српског средњовековног неимарства, европског романтичарског наслеђа и сецесије.

Упечатљив детаљ главне фасаде представљају две фигуре, израђене по узору на ктиторске композиције средњовековног живописа са свитком и моделом грађевине у рукама, чији је аутор вајар Стаменко Ђурђевић.

Зграда Министарства пошта представља једно од најуспешнијих дела архитекте Коруновића као и целокупне српске архитектуре национално-романтичарске оријентације између два рата.

Црква Св. Арханђела Михаила

Бељина

 

Црква Св. Арханђела Михаила саграђена је између 1813. и 1819. на месту ранијег култног објекта, за који се претпоставља да датира из раног средњег века.

Црква представља један од најранијх примера црквеног градитељства из времена прве владавине кнеза Милоша, чије ће се архитектонске одлике развијати током читавог 19. века.

Конципирана је као једнобродна грађевина засведена полуобличастим сводом. Камене површине фасада оживљене су плитком рељефном декорацијом и фрагментима пластике и надгробних споменика, преузетих са старије грађевине.

Класицистички компонован иконостас представља рад сликара Димитрија Посниковића из 1849.

Манастир Грабовац са црквом Св. Николе

Обреновац

 

Манастир Грабовац са црквом Св. Николе саграђен је на месту ранијег манастира, за који се верује да га је подигао краљ Милутин крајем 14. века.

Налазећи се на раскршћу важних путева, манастир је у неколико наврата рушен и поново обновљен 1859. за време владавине кнеза Милоша Обреновића.

Сачувани натпис указује да је данашњу цркву Св. Николе сазидао 1894. „мајстор из Македоније“ на темељима претходне грађевине. Црква је конципирана као грађевина централног типа са основом у облику слободног крста.

Обрада фасада спроведена је наизменичним полихромним ређањем малтерисаних трака окер и црвене боје, по угледу на примере српске средњовековне архитектуре.

У цркви се чува мермерна плоча посвећена ослободиоцима Београда 1806, у знак сећања на њихово окупљање код манастира Грабовца пред полазак на Београд.

Манастир Грабовац представља важно сведочанство о постојању и континуитету развоја манастирског живота од краја 14. века у околини Београда.

Дом Синдиката

Београд

 

Зграда Дома синдиката саграђена је у периоду 1947-1955, према пројекту архитекте Бранка Петричића.

Својим положајем и волуменом објекат је одредио обрисе једног од најзначајних београдских тргова доминирајући овим простором својом карактеристичном, лучно обликованом фасадом

Организација унутрашњег простора одражава архитектонске стандарде 50их година, блиске западно-европској архитектури. Овај мултинаменски објекат замишљен је као простор у ком се одвијају разна културна и политичка дешавања, филмске пројекције и фестивали.

Својом препознатљивом архитектуром Дом синдиката представља симбол раног периода послератне изградње у Београду и Југославији.

Црква Свете Тројице

Баћевaц

 

Црква Свете Тројице у Баћевцу подигнута је 1882. у близини рушевина старије цркве-брвнаре из прве половине 19. века, као једнобродна грађевина са основом у облику слободног крста и по једним кубетом над припратом, централним травејем наоса и олтарским простором.

Осим што кубе над припратом има функцију звонаре, неуобичајено присуство три кубета на цркви требало је да на симболичан начин истакне посвету цркве Св. Тројици.

Претпоставља се да је црква изграђена према пројекту архитекте Душана Живановића, једног од првих ученика Ханзенове школе и заговорника обнове „византијског стила“.

По својим конструктивним и обликовним решењима црква у Баћевцу представља претечу нових архитектонских облика цркава грађених у српско-византијском стилу