Monthly Archives: February 2012

Слатина

Поред Сеоског пута који води према Доњем крају подигнута је 1856. Кућа Алексе Петровића у Слатини.

Кућа представља један од највреднијих примера типа тзв. новије сеоске куће, конципиране и грађене на мешавини традиција и нових услова варошког живота.

Традиционални утицај одразио се на просторну концепцију куће док је варошки утицај присутан у спољашњем изгледу куће, који карактеришу високи сокл од ломљеног камена и бондручна конструкција са испуном од чатме.

Главну фасаду оживљава доксат са псеудо моравским луцима, док се на бочној налази дрвено степениште на споредном улазу.

Осим архитектонских вредности кућа носи значење сведочанства друштвених дешавања и промена свога времена.

Дрлупа

Кућа Илије Сирковића, подигнута је на брегу у засеоку Дрлупа за једну од најстаријих породица из овог краја.

На основу конструктивног склопа бондрука и крова претпоставља се да објекат датира из друге половине 18. века, што га сврстава међу најстарије сачуване објекате народног градитељства стамбене намене на београдском подручју.

По својим архитектонским карактеристикама припада типу једноделне шумадијске куће, из које су настале развијеније форме сеоских кућа.

Примена природних материјала, дрвета, камена и земље, готово идеални пропорцијски однос између тела и крова куће, као и хроматски склад светлих зодова и тамних отвора дају посебан естетски квалитет овом објекту.

Обреновац

Као заметак данашње вароши, Обреновачка чаршија формирала се током 19. века на раскршћу главног пута од Београда ка Шапцу и Ваљеву.

У систему градње Чаршије обједињене су стамбена и пословна намена, на шта указују бројне трговачке и занатске радње, кафане и административно-пословне зграде.

Садржином, наменом и архитектонском обрадом постојећих објеката Обреновачка чаршија репрезентује карактеристичан амбијент српске паланке 19. века, док је присуство антологијских примера народног градитељства чини јединственом на простору Србије.

Војводе Степе 522, Београд

Стара механа у Кумодражу припада групи наменски грађених типских објеката из средине 19. века.

Смештена је у центру села, на простору неправилног облика који садржи објекте јавне намене. Особеност спољашњег изгледа зграде представљаo је аркадни трем који се протеже целом дужином главне фасаде, а који је данас замењен архитравним тремом.

Стара механа представља материјални израз историјског развоја и сведочанство градитељских могућности, и утилитарних и естетских мерила средине која је дала најјачи импулс просперитету насеља.