Од прошле седмице културно наслеђе Београда је богатије за три нова културна добра. На седници Владе Републике Србије, одржаној 28. јуна 2018. године за споменике културе утврђени су: Српска школа у Батајници, Зграда са сликарским атељеима и галеријом Салона Музеја савремене уметности и Дом Савеза набављачких задруга државних службеника.

Српску школу у Батајници, Улица пуковника Миленка Павловића број 5, подигао је кнез Никола Вулко у периоду од 1875–1880. године, данас ОШ „Бошко Палковљевић Пинки”. Својом архитектуром издваја се од осталих стамбених сеоских кућа. У поређењу са стилском архитектуром тога периода у развијенијим градовима, нема посебне особености и представља скромније решење, али се његова вредност сагледава у контексту приградског насеља и историјског положаја српског становништва у Аустријској, потом Аустроугарској монархији. Као ретко сачувана наменска типска зграда друге половине 19. века сведочи о континуитету развоја школства и просветне делатности у области југоисточног Срема и издваја се као вредан пример типске школске градње.

Зграда са сликарским атељеима и галеријом Салона Музеја савремене уметности у Београду, Улица париска број 14, подигнута је у периоду 1956–1960. године, према пројекту Мирослава Јовановића, једног од водећих српских архитеката друге половине прошлог века. Архитектонским програмом предвиђено је да у објекту, поред станова са сликарским атељеима, буде пројектован и простор намењен излагању дела савремене уметности. По изградњи објекта у њега су се уселила четири реномирана југословенска уметника: Стојан Аралица, Иван Табаковић, Миленко Шербан и Пеђа Милосављевић, а од 1961. године у приземљу објекта почела је са радом Модерна галерија, данас Салон Музеја савремене уметности, који у овом простору у континуитету од преко педесет година, излаже дела најзначајнијих југословенских и светских савремених стваралаца. Осим тода, данас је једно од значајних остварења послератне архитектуре Београда.

Дом Савеза набављачких задруга државних службеника у Београду, Улица Македонска број 21, грађен је од средине 1928. до средине 1929. године према другонаграђеном конкурсном пројекту архитекте Димитрија М. Лека, једног од најзначајнијих и најдоследнијих представника академизма у српској архитектури у периоду између два светска рата и објекат на којем су утемељене и јасно дефинисане све одлике његовог особеног стила, чиме заузима важно место у опусу аутора. Сложен карактер и намена, функционална и складна архитектура оличена у прочишћености академског стила и монументалност сврставају га међу значајна достигнућа новијег српског градитељства. Посебно се истиче као објекат подигнут за потребе еснафске организације, а потом као место на којем су настала изузетна остварења нематеријалне баштине. Делатност Студија 10 Радио Београда, одакле су потекла најзначајнија дела у области радио драме у периоду после Другог светског рата па све до марта 2014. године, чиме је стваралаштво звуком и у звуку постало нераскидив део културног наслеђа српског народа, потврђује његову јединственост, уметнички, културно-историјски и друштвени значај.

На шеталишту испред Уметничког павиљона „Цвијета Зузорић“ у присуству великог броја посетилаца, отворена је изложба Завода за заштиту споменика културе града Београда „Црквена порта у Вранићу“. Изложбу су свечано отворили в.д. директора Завода Оливера Вучковић, ауторка изложбе етнолог Нада Живковић, виши стручни сарадник Завода, помоћник градоначелника Београда Андреја Младеновић и свештеник Радивоје Митровић из Вранића.

Изложба посвећена цркви у Вранићу настоји да ово вредно наслеђе представи јавности и афирмише нематеријалне и материјалне вредности сконцентрисане на простору црквене порте и већом посетом створи предуслове за унапређење и одрживост овог комплекса

Изложбу прати двојезични каталог у коме је уз обимне текстове о историјату и животу овог разнородног комплекса, представљена и богата фото и техничка документација.