Кратка историја


Како је почело

Идеја о стварању прве службе заштите споменика културе у Београду јавила се тек непосредно пред Други светски рат, 1939. године, када је на једној од седница Општине града било предложено да се при културном одсеку Општине формира и одељак за испитивање прошлости Београда.

Па ипак, тек тринаест година после оснивања Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе Народне Републике Србије (1947), Народни одбор града Београда 27. маја 1960. године оснива Завод за заштиту споменика културе града Београда („Београдске новине“ бр. 13/60).

Октобра 1960. године за директора Завода постављен је Јован Секулић, а већ новембра те године именован је и Савет Завода чији су чланови били Стојан Симић, министар у пензији, арх. Богдан Игњатовић и Светислав Мандић, сликар-копнзерватор.

Крајем јесени 1960. група београдских професора и архитеката, међу којима су били Миша Радовановић, Бранислав Којић, Иван Здравковић, Богдан Игњатовић, Димитрије Леко, Оливер Минић, Богдан Несторовић… покренули су иницијативу да Завод хитно заштити кућу Јеврема Грујића. Бојан Ступица је управо у то време завршавао припреме за почетак градње Атељеа 212 у улици Лоле Рибара, а по његовом пројекту кућа Јеврема Грујића је требало да се поруши и тај простор искористи за градњу Атељеа.

„Чекати-више се није смело. Требало је одмах донети решење о заштитити куће Јеврема Грујића, а о томе нисам знао ништа. Ни како се решење доноси, ни сам поступак око његовог доношења и уписа у некакав регистар споменика културе који још није постојао у Заводу“ пише Јован Секулић у књизи Путевима заштите споменика културе, Београд, 2001.

И тако, спасивши кућу Јеврема Грујића у улици Лоле Рибара бр. 17 од нестајања, израђено је прво решење о заштити споменика културе у Београду.

Први сарадници директора Секулића, од марта 1961. били су археолог Гордана Марјановић, историчари уметности Антица Павловић и Милорад Џелебџић, а месец дана касније су им се прикључили и први архитекти – Ратислава-Гита Мађаревић и Мила Вуловић. Априла 1961. у Завод је на место секретара дошао и дипл. правник Владимир Бргуљан.

Владимир Бргуљан, Мила Вуловић, Антица Павловић и Милорад Џелебџић, 1961.

Прве службене просторије Завода биле су у Кумановској улици бр. 5, у „једној оронулој, приземној згради, више шупи него згради, у дворишту Градског сервиса за одржавање возила, пуном крша и свакаквог другог лома-два собичка између којих је била некаква заједничка каљева пећ“.

Први неодложни, радови на техничкој заштити изведени су на Кули Небојши (којој је претила опасност од потпуног урушавања) и Бајракли џамији у Господар Јевремовој улици.

„Обимна испитивачка, архитектонска и друга снимања и истраживања, под руководством арх. Гите Мађаревић, у којима су учествовали и еминентни професори Архитектонског и Грађевинског факултета у Београду, омогућили су да се на бази посебне експертизе о начину обезбеђења Куле Небојше од даљих деформација, најпре приступи армиранобетонском осигурању најнижих делова Куле и њеног фундамента, а затим виших зона прстенова од преднапрегнутог бетона, и, коначно, конзервацији и рестаурацији фасада и отвора, као и поновном постављању међуспратне дрвене конструкције у самој кули“ (Јован Секулић, Путевима заштите споменика културе, Београд, 2001).

Радови на Кули Небојши, 1962.
Kула Небојша 2004. године

 

 

На Бајракли џамији извршена је санација калоте и изведени хитни радови на конзервацији и санацији минарета, као и на уређењу унутрашњег и спољашњег простора џамије. Радовима је руководила арх. Мила Вуловић.

 

Цртеж Бајракли џамије из 1962

Данас је Завод за заштиту споменика културе смештен у згради бившег Војног музеја у Горњем граду Београдске тврђаве.

Већ у првим годинама рада, поред доношења решења о заштити споменика културе, Завод је изводио радове на конзервацији и рестаурацији најугроженијег архитектонског и археолошког наслеђа, евидентирао нове археолошке локалитете, појединачне архитектонске објекте, амбијенталне урбане и руралне целине, јавне споменике и збирке, знаменита места.

Приоритет у програмској оријентацији било је публиковање сазнања о културном наслеђу Београд, а ова активност је сматрана за најадекватнији начин његове заштите.

۩

Период од 1970. до почетка деведесетих година ХХ века био је нарочито плодотворан. Изузетан тим стручњака Завода за заштиту споменика културе града Београда успео је да своје стручне ставове наметне како широј јавности, тако и Градској управи.

То је период најуспешнијих истраживања, усавршавања методологије рада и извођења највећих конзерваторских подухвата. Сва стечена знања и искуства преточена су у изузетно богат Центар за документацију који је београдски завод учинио једном од водећих установа заштите у тадашњој држави.

۩

Општа друштвена криза деведесетих година ХХ века одразила се и на рад Завода. Неконтролисана градња, бројне надоградње, рушења, тзв. привремени објекти и сл. у великој мери су променили слику нашег града.

Служба заштите културних добара била је у великој мери маргинализована, а систем вредности релативизован. Општа изолованост земље пресликавала се на аутистичност и анксиозност и институција.

Упркос томе, у овом периоду Завод се интезнивно бавио припремом већег броја изложби о културном наслеђу Београда, а њиховим излагањем у земљи и свету настојао да одржи и развије споне са Европом.

У исто време уведене су нове технологије и израђени први програми за компјутерску обраду података о споменицима културе. Такође је, уз велике напоре, објављено неколико значајних публикација, а покренуто је и објављивање часописа „Наслеђе“.

۩

Промене у друштву 2000. године утицале су и на рад Завода. Путеви који су одавно зацртани у служби заштите, постепено се поново отварају.

Стремљење читавог друштва ка што бржем укључивању у европске институције постају приоритет рада свих државних институција, па тако и Завода за заштиту споменика културе града Београда.

Одлуком Владе Републике Србије од 30. априла 2013. године, стекао је статус установе културе од националног значаја.

Запослени

У току протеклих 45 година рада Завода за заштиту споменика културе града Београда, у овој установи културе свој радни допринос су дали:

Јован Секулић, Оливера Николић, Надежда Миловановић, Гордана Марјановић, Антица Иванчевић, Милорад Џелебџић, Мила Вуловић, Владимир Бргуљан, Ратислава Маџаревић, Наталија Димитријевић, Милинко Ивановић, Данилка Вулетић, Даница Благојевић, Радован Лазаревић, Верица Вујић, Ђурђица Бошковић, Миланка Миловић, Жељко Шкаламера, Војислав Васић, Марија Богојевић, Милка Грба, Бранко Вујовић, Гордана Гордић, Милојко Гордић, Махалбашић Паша, Мирјана Поповић, Сретен Вујић, Зоран Јаковљевић, Мирослав Дедић, Марко Поповић, Душанка Меденица, Миливој Адамовић, Бранка Бремец, Данило Радојевић, Вера Мотић, Бранислав Васиљевић, Миљан Стевчић, Оливера Кобали, Светислав Вученовић, Слободан Николић, Јасмина Алексић, Милорад Панић, Милета Милић, Зоран Маневић, Радојка Божовић, Слободан Поповић, Даринка Андрић, Светлана Иванчевић, Зоран Илић, Јулијана Мора, Милица Ловчевић, Саво Миладиновић, Никола Стојановић, Јулијана Моро, Базић Станимир, Светолик Милосављевић, Марко Марковић, Јован Радовић, Бафти Бафћари, Радојко Обрадовић, Јосип Магду, Радмило Живковић, Златибор Стојановић, Велимир Тројановић, Слободан Стојановић, Даница Шумоња, Верица Ракочевић, Миленко Томић, Слободан Митровић, Мирјана Дедић, Гордана Јанковић, Александар Величковић, Радомир Дојчиновић, Војислав Милошевић, Раде Костић, Мирољуб Момчиловић, Светислав Ковачевић, Александар Ђокић, Даринка Убовић, Милош Поповић, Радмила Милинковић, Николић Александар, Зоран Симић, Миодраг Петровић, Драган Живановић, Бранислав Перц, Душан Петровић, Драгиша Стојановић, Радосав Станојевић, Светлана Старец, Небојша Апостоловић, Рената Стојановић, Љубомир Маринковић, Синиша Момчиловић, Десанка Новаковић, Верица Недељковић, Миле Милтеновић, Миломир Радосављевић, Александра Бановић, Сава Старчевић, Лилијана Ратковић, Предраг Мишић, Аћим Икач, Миладин Младеновић, Јован Никовић, Петар Бркић, Владимир Јовић, Гордана Коцић, Ирена Лого, Соња Петковић, Вера Павловић-Лончарски, Душица Васић, Јелена Кировски, Љиљана Радосављевић, Радиша Поповић, Милутин Радосављевић, Драгутин Пешић, Миливоје Радуловић, Весна Матичевић, Бранко Гржетић, Драган Гојковић, Вукола Милашиновић, Лидија Стојановић, Жељко Рукавина, Ђоко Војновић, Срђан Петровић, Сузана Лазовић, Слободан Кликовац, Нада Живковић, Златко Узелац, Оливера Милић, Станислав Дојчиновић, Јасна Сандић-Јоксимовић, Маја Шкопеља, Бранислава Марић, Љиљана Марошевић, Марија Ивановић, Александра Фулгоси, Оливер Цвијовић, Оливера Стојановић, Драгана Алексић, Милица Тодоровић, Љиљана Јанковић, Зоран Филиповић, Александар Ивановић, Татјана Јакшић, Александра Дабижић, Марина Нешковић, Татјана Виденовић, Саво Армуш, Бранислав Стојков, Ирена Миљевић, Мирјана Миленковић, Маја Марковић, Зоран Туцић, Бојан Бојанић, Љиљана Томић, Милина Марковић, Снежана Неговановић, Светлана Димитријевић-Марковић, Нела Мићовић, Катарина Лисавац, Ксенија Живановић, Хајна Туцић, Наталија Марковић, Николина Илић, Слађана Торњански Милојевић, Александра Шевић, Марина Павловић, Бојана Ибрајтер Газибара, Биљана Мишић, Јасна Цветић, Мирјана Џелебџић, Светлана Марковић, Милана Јочић, Ивана Филиповић, Биљана Савић, Олгица Данковић, Невенка Новаковић, Ивана Весковић, Саша Михајлов,  Ана Сибиновић, Милица Грозданић, Александар Гавовић,  Јелена Церовић, Александар Божовић, Драгана Раденковић, Гордана Томовић,  Александра Врзић,  Раде Мрљеш, Лука Прокић, Александра Ристановић,  Зорица Илић.