Са великом тугом упућујемо последњи поздрав проф. др Александру Кадијевићу (1963–2026), истакнутом историчару уметности и архитектуре, и искреном пријатељу наше куће. Његов прерани одлазак представља ненадокнадив губитак за српску научну заједницу, историографију архитектуре и област истраживања и заштите градитељског наслеђа.

Својим изузетним знањем, посвећеношћу и радним еланом, професор Кадијевић оставио је неизбрисив траг у образовању и обликовању генерација младих стручњака као вољени професор Одељења за историју уметности, ментор, узор, подршка и ослонац.

Посебну пажњу у свом научном раду посвећивао је очувању градитељског наслеђа. Као близак сарадник Завода за заштиту споменика културе града Београда, који је и сам често називао својом другом кућом, дао је изузетан допринос истраживању, валоризацији и заштити културног наслеђа.

Његов допринос сагледава се подједнако кроз капиталне студије о београдској архитектури XIX и XX века, као и кроз несебично подстицање и усмеравање младих стручњака ка раду у нашој области.

Био је члан редакције часописа „Наслеђе“ од самог оснивања и, међу бројним признањима, први лауреат награде „Јован Секулић“ коју од 2025. године Завод додељује. Његов рад, ауторитет и искрена посвећеност оставили су дубок траг у нашој установи и међу свима који су имали привилегију да са њим сарађују.

За нас – његове студенте, сараднике и пријатеље – име професора Кадијевића остаће трајна успомена на човека изузетног знања, честитости и племенитости, али и обавеза да наставимо путем који нам је својим радом, примером и поверењем показао.

Нека му је вечна слава и хвала