U godini kada obeležavamo 210 godina od smrti Dositeja Obradovića, donosimo vam priču o jednom od najvećih srpskih prosvetitelja i književnika, koji je u svojim mnogobrojnim spisima izložio je prosvetiteljske ideje 18. veka, a najbitnija filozofska, pedagoška, društveno-politička, kulturna i prosvetna pitanja tadašnjeg vremena prilagodjavao je potrebama kulture i prosvete svog naroda. Delovao je kao diplomata, boreći se za srpske ustaničke oslobodilačke interese, osnivač je Velike škole 1808. godine – potonjeg Univerziteta i Bogoslovije 1810. godine, a kao član Praviteljstvujuščeg sovjeta bio je prvi ministar prosvete u Srbiji. Preminuo je u Beogradu 1811. godine i sahranjen u porti Saborne crkve. Spomenik Dositeju Obradoviću danas se nalazi u Akademskom parku, zajedno sa spomenicima istaknutim srpskim naučnicima Josifu Pančiću i Jovanu Cvijiću, u neposrednom okruženju fakultetskih zdanja Beogradskog univerziteta.
Spomenik je podignut zalaganjem Jovana Skerlića, najvećeg poštovaoca Dositeja Obradovića krajem 19. i početkom 20. veka, i Srpske književne zadruge. Ideja o podizanju spomenika javila se sredinom 19. veka, a ponovo je postala aktuelna 1909. godine, kada su pokrenute aktivnosti povodom obeležavanja stogodišnjice Dositejeve smrti 1911. Tim povodom, oformljen je Odbor za proslavu, koji je, pored niza svečanosti, planirao da se u Beogradu podigne spomenik ovoj znamenitoj ličnosti. Odbor za proslavu odredio je uslove javnog konkursa, prema kojima je spomenik trebalo da predstavlja Dositejevu figuru u punoj veličini. Komisija je za tri prvonagradjena rada izabrala modele Rudolfa Valdeca, Tome Rosandića i Simeona Roksandića, a za najbolji je proglasila rad Rudolfa Valdeca, kome je bila i poverena izrada spomenika. Iako je prvobitno planirano da spomenik bude svečano otkriven 1. septembra 1911. godine, usled odabira lokacije za njegovo postavljanje, ovaj dogadjaj se odigrao tri godine kasnije. Skulptura je postavljena na visokom pravougaonom postamentu, na čijoj je prednjoj strani isklesana posveta „Dositeju Obradoviću zahvalni srpski narod“, a na zadnjoj piščev moto preuzet iz Pisma Haralampiju: „Ja ću pisati za um, za srce i za naravi človečke, za braću Srblje kojega su god oni zakona i vere“. Dositej je predstavljen u pokretu, sa šeširom, knjigama i štapom u ruci, dok su na donjem delu postamenta ispisane njegove reči: „Iduć’ uči, u vekove gleda!“.
Sve do kraja treće decenije 20. veka, spomenik se nalazio na prvobitnoj lokaciji, na skveru ispred hotela „Srpska kruna“, kada je, prilikom formiranja Akademskog parka na mestu nekadašnje Velike pijace, premešten u ovaj park kao pandan spomeniku posvećenom velikom srpskom naučniku Josifu Pančiću. Spomenik Dositeju Obradoviću jedno je od najznačajnijih dela izvedeno u punoj plastici i najistaknutiji javni spomenik u okviru stvaralačkog opusa Rudolfa Valdeca. Predstavlja redak primer javnog spomenika u našoj sredini s početka 20. veka posvećen istaknutoj ličnosti iz nacionalne istorije izveden u vidu cele figure. Spomenik Dositeju Obradoviću utvrdjen je za spomenik kulture 1967. godine.
