Palata Penzionog fonda činovnika i služitelja Narodne banke kraljevine Jugoslavije podignuta je na mestu nekadašnje Uroševe pivnice i Šiškove kafane na Terazijama. Ova zgrada je medju starim Beogradjanima poznata kao palata „Beograd“ zbog naziva bioskopa koji je tada funkcionisao u okviru palate, a čiji prostor danas zauzima „Pozorište na Terazijama“.
Palata je podignuta prema projektu ruskog arhitekte Grigorija Samojlova. Godine podizanja palate, od 1938-1940, pripadaju vremenu kada je akademizam u velikoj meri ustupio mesto pročišćenom modernizmu i kada se pod uticajem zapadnih centara u Beogradskoj arhitekturi već uveliko ustanovio ar deko.
Na zalučenoj kontinualnoj fasadi prema Terazijama dosledno je sprovedena akademska, stroga hijerarhija zona. Fasada je perforirana mirnim i ujednačenim ritmom prozorskih otvora. Niz lokala u prizemlju nadkriven je jako izbačenom i osvetljenom nadstrešnicom. Na fasadi prema Trgu Nikole Pašića nalazi se kvadratno polje nekada namenjeno izlaganju bioskopskog, a danas pozorišnog repertoara. Fasade u kamenu su mirne, pročišćene i modernizovane. Ali ono što iznenadjuje jeste glavni ulaz u bioskop i enterijer prostranih holova palate. Ovde se očitava dekorativni, lagani, zavodljivi ar deko stil.
Ulaz u vidu vestibila, u današnje pozorište sa trga Terazije ima naglašenu visinu. I danas svojom obradom, sa mozaički ukrašenim podom, staklenim vitrinama za repertoar i dekorativnim portalom predstavlja jedinstveno rešenje u Beogradu. Portal je ukrašen dekorativnom rešetkom u kombinaciji bronze i kovanog gvoždja, sa medaljonom u sredini koji nosi predstavu nagog para u igri. Autor bronzane skulpture plesnog para, bio je ruski umetnik Vladimir Zagorodnjuk.
U enterijeru centralni motiv predstavlja hol gde se od prizemlja širokim polukružnim stepeništem silazi u suteren, odnosno parter bioskopa – pozorišta. Hol je zasveden kupolom na kojoj je u štuku izvedena dekorativna reljefna kompozicija – „Igra u vodi“.
Gornje partije polukružnog foajea u suterenu, čiju tavanicu nosi pet pari stubova rasporedjenih u polukrug, dekorisane su reljefnim frizom „Odmor“. Reljefni friz se ponavlja u traci ogledala iznad ulaznih vrata u salu, čineći sa njim zatvoren krug.
Ove kompozicije je, prema nacrtima samog Samojlova, izveo skulptor Risto Stijović.
U vreme podizanja palate „Beograd“ nije bila planirana izgradnja Trga Nikole Pašića, već je na tom mestu bila probijena Nova ulica. Obekat preko puta – zgrada Okružnog suda bombardovana je za vreme rata što je otvorilo mogućnost za izgradnju trga. Tek formiranjem trga i izgradnjom zgrade Doma sindikata 1955. godine pojačan je značaj te fasade projektovane kao sporedne. Vizuelno, ona je dobila mesto nižeg bočnog krila Doma sindikata učestvujući tako u stvaranju nove kompozicije jedinstvenog konkavnog pročelja.
Palata Penzionog fonda na Terazijama danas se može smatrati najznačajnijim ostvarenjem arhitekte Grigorija Samojlova u domenu profane arhitekture i istovremeno jednim od najznačajnijih primera beogradske arhitekture u godinama pred II svetski rat. U oblikovnom smislu ona predstavlja uspešan spoj različitih stilskih tendencija karakterističnih za period u kome je nastala.
Objekat je utvrdjen za kulturno dobro 2007. godine.
