Poslovna zgrada „Hempro“, arhitektonsko ostvarenje Alekseja Brkića, podignuta je u šestoj deceniji dvadesetog veka na Terazijama br. 8, u centralnoj matrici trgovačko-poslovnog dela grada Beograda. Prostor u okviru kojeg je zgrada podignuta odlikuje bogati istorijski razvoj i karakterišu epohalna dela beogradske arhitektonske delatnosti. Zgrada „Hempro“ predstavlja jedno od najranijih dela savremene arhitekture na Terazijama, ona sažima tendencije i ideje moderne arhitekture i predstavlja impuls za dalji razvoj autorske arhitekture na našem prostoru.
Projekat zgrade je izradjen neposredno nakon Dubrovačkog savetovanja, u korak sa Vojnogeografskog instituta Milorada Macure. Dok su ideje i zaključci doneti na savetovanju još uvek bili sveži, Brkić uveliko svoj projekat sprovodi u delo.
Lokacija za podizanje zgrade dobijena je 1953. godine, na Terazijama broj 8, gde se nalazila prizemnica oštećena bombardovanjem. Urbanisti nisu postavili odredjeni zahtev za uskladjivanje fasade zgrade s fasadama susednih objekata, ali je postojao uslov za visinu zgrade i njeno vezivanje s visinom venca susedne palate „Jugoslavija“. Sa druge strane, na oblik i celu konstrukciju uticao je prostor koji se nalazi ispod nje: na dubini od osam metara ispod kote trotoara projektovan je gradski saobraćajni tunel koji vezuje Brankovu i nekadašnju ulicu Edvarda Kardelja, danas Dečansku.
Projektom je kao noseći sistem usvojen armiranobetonski skelet, dok je enterijer projektovan kao funkcionalan kancelarijski prostor u skladu s potrebama investitora. Zgradu odlikuje visok nivo autentične arhitektonske zamisli koji daje posebnu vrednost celom uličnom potezu. Utisku lakoće doprinose prozorski parapeti obloženi staklom. U okviru fasadnog platna, sa dobro ritmiziranom podelom površina, postavljen je mermerom obloženi okvir u donjem segmentu čime se odaje utisak slike u slici. Unutar fasadnog okvira ističe se balkon. Prizemlje je povučeno iza zidnog platna fasade, dok je pasažni ulaz tretiran reprezentativno kao komunikacioni i izložbeni prostor sa vitrinama za izlaganje. Povučeni poslednji sprat rešen u vidu zakošenih segmenata predstavlja likovni izraz, ali i sponu sa završenim spratovima susednih objekata. Likovnom kvalitetu doprinosi ritmizacija superponiranih površina i kontrastnih volumena. Dvorišna fasada je izvedena u svedenijoj formi s karakterističnom horizontalnom podelom kontinualnih nizova prozorskih otvora koji ponavljaju raster s ulične fasade. Brkić se kroz spojeve različitih materijala i stepenastim oblikovanjem potkrovne ravni izrazio protiv manira šablonske bezornamentalnosti dela i depersonalizovanog graditeljstva. Oblikovanje fasade čistim geometrijskim formama i staklenom opnom, zid zavesom, odaje uticaj arhitektonskih ideja Misa van der Roea. Ipak, Brkić je na svom delu iskazao ličnu borbu s problemom autoriteta geometrije i istraživanje mogućnosti ličnog umetničkog izraza. Zgrada „Hempro“ je Terazijama pružila vizuelni i prostorni impuls, a njena savremena arhitektura je uspešno interpolirana u postojeću urbanu matricu bez narušavanja nasledjenog graditeljskog korpusa. Zgrada „Hempro“ na Terazijama utvrdjena je za spomenik kulture 2019. godine.
