Aleksandar Deroko, rodjeni Beogradjanin, pilot, slikar, arhitekt, istraživač, profesor i akademik, ostavio je našoj prestonici jednu od likovno najinteresantnijih stambenih zgrada medjuratnog perioda. U NJegoševoj ulici br. 20 nalazi se kuća pukovnika Elezovića. Odmerena u proporcijama i šarmantna u detaljima, specifičnim rešenjem fasade ona postavlja pitanja i traži odgovore – otkuda baš ovakvo oblikovanje i ko je njen autor?
Kuća pukovnika Elezovića u NJegoševoj ulici br. 20 u Beogradu, podignuta je 1927. godine, neposredno nakon povratka mladog arhitekte Deroka iz Pariza i spada medju njegove prve izvedene projekte. S ulice sagledava se prizemlje, dva sprata i zona mansarde. Mali stanovi za izdavanje nalaze se u prizemlju i na prvom spratu, garsonjere za samce na mansardi, dok stan sopstvenika kuće zauzima čitav drugi sprat. U obradi ulične fasade ova zona je svakako i najraskošnije tretirana. Prema kazivanju autora, budući sopstvenik zgrade želeo je da objekat podseća na stara i romantična vremena. Ne uzimajući srpsko-vizantijski stil kao direktnu inspiraciju Deroko je odgovorio zadatku na sasvim neobičan način. On je projektovao zgradu s elementima starog i modernog, dekorativnog i plošnog, sakralnog i profanog, istorijskog i ratničkog. Fasada je dosegla tu traženu romantičnu notu ali mi se i dalje pitamo gde je njeno daleko poreklo. Fasada je simetrično komponovana. Nad centralnim, lučno završenim ulazom uzdiže se moderni erker, gde se iza trifore drugog sprata otkriva lodja. Iznad erkera uzdižu se četvrtaste kule izmedju kojih se, povučen u drugi plan, pojavljuje polukružni otvor. On ponavlja dimenzije završnog luka portala u prizemlju, dok se iznad njega, opet u povučenoj ravni, uzdiže zabat. Time je naglašena čvrsta akademska kompozicija fasade. Medjutim, svuda nailazimo na elemente različitog porekla. U zalučenom portalu, prozorima prvog, biforama i trifori drugog sprata, vidljiv je nesumnjiv uticaj srpskovizantijskog stila, ali oblik otvora u prizemlju i potkrovlju, kao i oblik 5 Dvorišna fasada Rear façade snažnih pilastera, koji probijaju završni venac pretvarajući se u malene kule, nose drugačiji duh. Plitki reljefi na fasadi razlikuju se od brojnih primera s kraja treće i početka četvrte decenije dvadesetog veka, budući da se ne drže akademskih obrazaca figuralnih predstava s alegorijskim značenjem, već predstavljaju ličnu Derokovu interpretaciju srednjovekovnih motiva. Iznad lukova lodje, celom širinom erkera, postavljena je bareljefna arabeska u veštačkom kamenu. Autor dva kentaura sa strelom i lovačkom trubom, lava s lanetom i ranjenog jelena, bio je jedan od najpoznatijih beogradskih vajara tog vremena Živojin Lukić. Iza teških drvenih vrata centralnog portala nalazi se luksuzno, u kamenu obradjen ulazni hol zasveden dekorativnom kasetiranom tavanicom. On vodi u dvorišni deo kuće gde je fasada, u skladu s opštim tendencijama u arhitekturi tog vremena, skromno tretirana.
Zbog svojih posebnih arhitektonskih i kulturno-istorijskih vrednosti kuća pukovnika Elezovića utvrdjena je za kultirno dobro 2007. godine.
