Саша Михајлов

Година рођења: 1975.
Образовање: Дипломирала 2002. године на Одељењу за историју уметности Филозофског факултета Универзитета у Београду. Стручни испит прописан за рад у области заштите културних добара положила у мају 2007. године у Републичком заводу за заштиту споменика културе и стекла звање историчар уметности конзерватор. Докторанд на Филозофском факултету Универзитета у Београду, Одељење за историју уметности
sasa.mihajlov@beogradskonasledje.rs

Референце:

• Вођење Регистра културних добара, вођење Евиденције непокретности које уживају претходну заштиту, ажурирање база података о културним добрима и добрима која уживају претходну заштиту, сарадња са имаоцима и корисницима културних добара
• Дигитализација документације непокретног културног наслеђа на подручју Града Београда – руководилац пројекта Програмски систем за вођење, управљање и коришћење документације непокретног културног наслеђа (2016-2017)
• Истраживање, проучавање и валоризација културних добара и добара која уживају претходну заштиту; израда предлога одлука о утврђивању непокретних културних добара: Палата Главне поште (2007), Зграда Социјалног осигурања (2009), Фабрика хартије Милана Вапе (2009), Уметничка ливница „Пластика“ (2010), Дом Савеза набављачких задруга државних службеника (2011), Легат Милице Зорић и Родољуба Чолаковића (2012), Историјско језгро Београда (2015-2016), Фабрика „Телеоптик“ (2017); учешће у изради планова детаљне регулације: Програм за урбанистички план подручја просторне културно-историјске целине Топчидер (2007-2008); Програм за израду плана детаљне регулације блока између улица Булевар војводе Бојовића, Тадеуша Кошћушка и Дунавске (2008); Програм за израду плана детаљне регулације између улица Цара Душана, Лазе Јовановића-Порција, Угриновачке и Филипа Вишњића у Земуну – фабрика „Телеоптик“ (2009); План детаљне регулације подручја Аде Хује – зона А (2010-2011)
• Учешће у изради пројеката конзервације, рестаурације, реконструкције, ревитализације и презентације непокретних културних добара
• Истраживање фонда индустријског наслеђа Београда, руководилац пројекта (2007-2011)
• Истраживање фонда послератне архитектуре Београда, сарадник на пројекту (2007-2011)
• Члан техничког тима за објекат Ливнице Пантелић у оквиру Пројекта Савета Европе „Љубљански процес II – Рехабилитација нашег заједничког наслеђа“ (2012-2014)
• Члан жирија за оцену конкурсних радова на тему: „Израда идејног решења реконструкције и ревитализације Народне (Старе Вајфертове) пиваре у Панчеву“ (2014)
• Члан Стручног савета у проширеном саставу Републичког завода за заштиту споменика културе – Београд (2016 – )
• Учесник и вођа стручне праксе у организацији Одељења за историју уметности Филозофског факултета Универзитета у Београду (јуна 2013, 2014, 2015, 2016)
• Координатор и ментор кандидатима струдентске праксе Академије безбедности и Филозофског факултета Универзитета у Београду, Одељење за историју уметности (2016, 2017); предавање „Документовање, вредновање и заштита непокретних културних добара“ студентима историје уметности Филозофског факултета на предмету Историја архитектуре (2017, 2019); координатор БГ праксе у Заводу за заштиту споменика културе града Београда (2018, 2019)
• Сарадња са медијима
• Учесник научник скупова, конференција и предавања
• Аутор монографије о архитекти Рајку М. Татићу
• Аутор научних и стручних радова, каталога споменика културе, приказа књига и изложби, биографских и енциклопедијских јединица
• Рецензент ауторских прилога у научним часописима

Изложбе:

• „Добротвори Београдском универзитету“, Универзитет у Београду, САНУ, 2005, сарадник
• „Мултикултурни Београд“, Завода за заштиту споменика културе града Београда, септембар 2011, коаутор
• „Косанчићев венац – урбана обнова“, Завод за заштиту споменика културе града Београда, фебруар 2018, коаутор
• „Модерна Београда – архитектонска баштина престонице“,Завод за заштиту споменика културе града Београда, Београд септембар 2018; Париз новембар 2019 – фебруар 2020, коаутор изложбе и координатор пројекта
• „Споменик захвалности Француској обнова“ и „Модерна Београда – архитектонска баштина престонице“, организатор изложби у Културном центру Србије у Паризу, новембар 2019 – фебруар 2020.

Презентација непокретних културних добара (избор):

• Секретар научног часописа „Наслеђе“ (2007-2013)
• Сарадник на изради Каталога „Непокретна културна добра на подручју града Београда“ (2010) – презентација на интернет страници Завода за заштиту споменика културе града Београда
• Манифестација Дани Београда – стручно вођење кроз споменик културе Зграда Старог двора поводом 130. година од отварања двора (2014)
• Манифестација Дани европске баштине – „Индустријско наслеђе – заштита и ревитализација“ (2012, 2013); стручно вођење споменик културе Зграда Старог двора (2014, 2015); обилазак споменика културе Старо сајмиште – Логор Гестапоа (2016), учесник округлог стола „Културно наслеђе и заједнице – живети с наслеђем“ (Скупштина града Београда, 2016); стручно вођење Дворски комплекс на Теразијама са обиласком споменика културе Зграда Старог двора (2017)
• Манифестација БИНА – стручно вођење кроз споменике културе Палата Савезног извршног већа у Новом Београду (2015, 2016), Старо сајмиште – Логор Гестапоа (2016)
• Манифестација „Ноћ музеја“, кординатор пројекта (2018)
• Члан редакције научног часописа „Наслеђе“ (2018 – )
• Координатор пројекта „Мапе непокретних културних добара на подручју града Београда“ (2018-2020)

Научни скупови, конференције и предавања (избор):

• „Неовизантијски елементи у архитектури Рајка М. Татића (1900-1979)“ усмено саопштење на Међународном научном скупу „Ниш и Византија“, Ниш 2003.
• „Пројектантска делатност архитекте Рајка Татића од 1945. до саветовања архитеката у Дубровнику 1950. године“ усмено саопштење на научном симпозијуму Соцреализам у српској ликовној и примењеној уметности, архитектури и дизајну у Музеју примењене уметности, Београд 2006.
• „Индустријско наслеђе Београда – зона уз обалу Дунава“, усмено саопштење на Годишњој скупштини Друштва конзерватора Србије „Потенцијали индустријског и техничког наслеђа Србије, Зрењанин 8-9. јун 2012.
• „Подизање споменика на Старом сајмишту и његово значење – Споменик жртвама фашистичког терора у логору Сајмиште и/или Споменик жртвама геноцида“ усмено саопштење на VI Конференцији „Јавни споменици и спомен обележја колективно памћење и/или заборав“, Завод за заштиту споменика културе града Београд, 8. новембар 2014.
• „Дворски комплекс на Теразијама: од владарског дома до репрезентативног јавног простора“ усмено саопштење на позивној Конференцији „Од османског града до „Београда на води“: Критичка историја визуелног преиначавања јавних простора Београда (19-21. век) коаутор са Биљаном Мишић, Филозофски факултет Универзитета у Београду, 6. јули 2015.
• Члан организационог одбора Прве (28. мај 2010), Треће (23. новембар 2012), Пете (8. новембар 2014), Шесте (12. новембар 2015), Седме (10. новембар 2016), Осме (12. октобар 2017), Девете (25. мај 2018) Конференције о културном наслеђу у организацији Завода за заштиту споменика културе града Београда

Објављени радови (избор):

• С. Михајлов, Прилог проучавању архитектонског дела Милана Минића у Београду, Годишњак града Београда XLVII-XLVIII, Београд 2000/2001.
• С. Михајлов, Неовизантијски елементи у архитектури Рајка М. Татића (1900-1979), у: Ниш и Византија 2, Ниш 2004, 425-436.
• С. Михајлов, Д. Филиповић, Н. Марковић, Универзитетска библиотека у: Добротвори Београдском универзитету, Београд 2005,
• А. Кадијевић, Т. Борић, С. Михајлов, М. Просен, Градитељска дела: задужбине београдског универзитета у: Добротвори Београдском универзитету, Београд 2005, 39-62.
• С. Михајлов, Летња позорница у Топчидеру, Наслеђе VIII, Београд 2007, 119-127.
• С. Михајлов, Б. Мишић, Палата Главне поште у Београду, Наслеђе IХ, Београд 2008, 239-264.
• С. Михајлов, Фабрика Хартије Милана Вапе, Наслеђе XI, Београд 2010, 71-78.
• С. Михајлов, Настанак и развој индустријске зоне на десној обали Дунава у Београду, Наслеђе XII, Београд 2011, 91-116.
• С. Михајлов, Дом Савеза набављачких задруга државних службеника, Наслеђе XIII, Београд 2012, 111-126.
• С. Михајлов, „Ђачка трпеза“ у Београду – од хуманитарне установе до студија прве државне телевизије у Абердаревој 1, Годишњак града Београда LIX, Београд 2012, 59-80.
• С. Михајлов, Рајко М. Татић 1900-1979, Београд 2013.

прикази монографије: Наслеђе XV (2014), Гласник Друштва конзерватора Србије 38 (2014), Зборник за ликовне уметности Матице српске 43 (2015)

• С. Михајлов, Подизање споменика на Старом сајмишту и његово значење – Споменик жртвама фашистичког терора у логору Сајмиште и/или Споменик жртвама геноцида, у: Јавни споменици и спомен обележја колективно памћење и/или заборав, Београд 2014, 125-145.
• Saša Mihajlov, Marina Pavlović, Belgrade Danube river bank – Industrial heritage worth saving, in: Architettura e Cittá. Problemi di conservazione e valorizzazione, La Spezia (Italia) 2015, 369-378.
• С. Михајлов, Фабрика „Телеоптик“ у Земуну, Наслеђе XVII, Београд 2016, 53-71.
• М. Павловић, Б. Мишић, С. Михајлов, Од Велике пијаце до Трга Републике – трагање за сталном кућом Народног музеја у Београду, Зборник Народног музеја XXII-2, Београд 2016, 365-387.
• Mihajlov, Josif Najman: Belgrade Architect Between the Two Wars, Serbian studies vol. 28 no. 1-2, Bloomington, Indiana USA 2017, 157-177.
• С. Михајлов, Б. Мишић, Дворски комплекс на Теразијама: од владарског дома до репрезентативног јавног простора, у: Критичка преиначавања јавних простора Београда од краја 18. до почетка 21. века, Култура 154, Београд 2017, 56-79.
• С. Михајлов и др, Модерна Београда – архитектонска баштина престонице, Београд 2018; измењено издање на француском Београд 2019.
• З. Туцић, С. Михајлов, Санација и рестаурација споменика, у: Споменик захвалности Француској обнова, ур. Саша Михајлов, Београд 2018, 88-108.