|
|
|
УПРАВНА ЗГРАДА, ОКО 1931.
|
|
ОПШТИ ИЗГЛЕД КОМПЛЕКСА, ОКО 1935.
|
|
ВЕЛИКИ РЕФРАКТОР
|
|
УПРАВНА ЗГРАДА, ГЛАВНА ФАСАДА
|
|
|
|
|
|
|
|
|
ВЕЛИКИ РЕФРАКТОР, ОКО 1931.
|
|
|
|
Cultural monument
Astronomic Observatory,
7, Volgina Street
Споменик културе
Астрономска опсерваторија,
Волгина 7
|
|
|
|
|
|
Astronomic Observatory represents one of the oldest scientific institutions in Serbia, set off 1891. It was built between 1929 and 1931, after the design by architect Jan Dubovi. It was complex with the Administrative building and pavilions with astronomic equipment. The Observatory was designed in modernist style, with elements of academic historicism, characteristic of the inter-war period. The carefully designed pavilions were adapted to the principles of functionalism, and the largest element of the complex, the Administrative building with offices, cabinets and library, belongs to the modernist circle of ideas. The architecture of the buildings is given a special artistic value by the reliefs designed for this purpose by the architect Branko Krstić. Some of the original instruments for astronomic observations, which were the newest in the world at the time, are preserved in the Observatory pavilions. It is the core of the complex and all other items refer to it. The interior design of the library situated in the Administrative building is particularly interesting.
The Astronomic Observatory is the most important building by one of the pioneers of Serbian modernism and founder of the Group of architects of modernist orientation, Czech Jan Dubovi. For this design he was awarded the title of Doctor of Technical Sciences at the University of Belgrade. In addition to its architectural value and significance, the Astronomic Observatory has the greatest importance in the field of research, university studies and astronomy as a scientific discipline. As the institution it is much more related to the name of Milutin Milankovic, one of the most important mathematicians and astronomers worldwide. |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Астрономска опсерваторија, која је почела са радом 1891, представља једну од најстаријих научних институција у Србији. Саграђена је између 1929. и 1931. године према пројекту архитекте Јана Дубовог, као комплекс са Управном зградом и павиљонима у које је смештена астрономска опрема. Опсерваторија је обликована у модернистичком духу, са елементима академског историцизма, карактеристичног за међуратни период. Брижљиво дизајнирани павиљони прилагођени су поставкама функционализма, а највећи објекат у комплексу - Управна зграда припада модернистичком кругу идеја. Посебну уметничку вредност архитектури комплекса дају наменски рађени рељефи, изведени према нацртима архитекте Бранка Крстића. У павиљонима опсерваторије сачувани су неки од оригиналних инструмената за астрономска посматрања. Разне врсте телескопа у време постављања биле су међу најсавременијим у свету. Обрадом ентеријера посебно се истиче библиотека у склопу Управне зграде. Астрономска опсерваторија представља најзначајнији пројекат једног од пионира српског модернизма и оснивача Групе архитеката модерног правца, Чеха Јана Дубовог, коме је за овај пројекат на Београдском универзитету додељена титула доктора техничких наука. Осим архитектонског, Астрономска опсерваторија има изузетан значај у области истраживања, универзитетске наставе и астрономије као научне дисциплине. Као институција везује се за име Милутина Миланковића, једног од најзначајнијх светских математичара и астронома. |
|
Службени гласник РС бр. 32/01
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|