|
| |
| |
ИЗГЛЕД ГЛАВНЕ ФАСАДЕ
|
| |
ИЗГЛЕД ГЛАВНЕ ФАСАДЕ
|
| |
ОСНОВА
|
| |
 |
| |
|
|
|
|
ОПШТИ ИЗГЛЕД
|
|
| |
| |
Cultural monument
Mihailo Popović’s House,
35, Kursulina Street
Споменик културе
Кућа Михаила Поповића,
Курсулина 35 |
|
|
|
|
|
The house of Mihailo Popović, a ground-floor family house, was built in 1905 for the priest Mihailo Popović, after the design by architect Stojan Titelbah. The traditional floor plan conditioned the spatial organization with the representative part – rooms and dining-room turned towards the street and private, auxiliary chambers in the courtyard wing. The house is located on the street regulation line and is entered through a side gate. The façade was done in accordance with the requirements of the new art, as a uniform surface with rich floral relief decorations. The only concessions to the academic style architecture are strong dividing and roof cornices and symmetrically placed double windows. A vase with flowers, placed between two windows, covers the surface between the skirting to the roof cornice. Sunflowers flank the windows, and decoratively braided ribbons and stylized floral motifs start from there. The entire decoration is part of a single image framed with broad ribbons. The decorative attic above the central part formally realizes the idea about the penetration over the roof cornice; elements of the same idea are the side pillars, or functional units, supporters of the roof construction. Unfortunately, the façade was not finished according to the design in the part above the roof cornice; it could also be that some changes altered the appearance of that part and the side pillars were more modestly fashioned. Underneath the simple, heart-shaped attic stood the figures of the year. Until recently it was believed that the house was built in 1904, but probably it was in 1905. The house was built by the brothers of Mihailo Popović, the priest, Gorča and Milić Popović, who later became famous Belgrade builders. The house underwent slight changes after World War I. After World War II the house was no longer used as a residential building. When it became the community property, it was allotted business function and changes were made in the interior, but also on the façade, and it completely lost its best part, its decorative plastic. The house of Mihailo Popović is one of the most original creations of Art Nouveau architecture in Belgrade.
|
| |
 |
| |
 |
| |
|
|
|
| |
Приземна породична кућа, изграђена 1905. године за свештеника Михаила Поповића, по пројекту архитекте Стојана Тителбаха. Традиционална основа условила је просторну организацију са репрезентативним делом – собама и трпезаријом према улици и приватним, споредним просторијама у дворишном тракту. Кућа, у коју се улази преко бочне капије, постављена је на регулациону линију улице. Фасада је обликована у складу са захтевима нове уметности, као јединствена површина с богатом декоративном пластиком флоралног типа. Једини уступак академској архитектури представљају јаки подеони и кровни венац и симетрично постављени двоструки прозори. Између два прозора постављена је ваза са цвећем која испуњава површину од сокла кровног венца. Изнад и поред прозора налазе се сунцокрети од којих полазе декоративно уплетене траке, односно стилизовани флорални мотиви. На угловима фасаде испод кровног венца су делови огромних цветова. Целокупна декорација је део јединствене слике уоквирене широким тракама. Декоративном атиком над централним делом формално је спроведена идеја о продору преко кровног венца, као што су и бочни ступци, односно функционални елементи – носачи кровне конструкције, део те исте идеје. Нажалост, фасада у делу над кровним венцем није изведена по плану или је претрпела преправке које су тај изглед измениле, па су бочни ступци скромније обрађени, а под једноставнијом, срцоликом атиком, налазила се година, до скоро се веровало 1904, а вероватније 1905. Кућу су изградила браћа свештеника Поповића, потоњи познати београдски грађевинари Горча и Милић Поповић. Кућа је незнатно преправљена после I светског рата. После II светског рата зграда више није служила за становање, већ је преласком у власништво општине добила пословну намену. У међувремену извршене су преправке унутрашњости, али и фасаде, пру чему је она у потпуности изгубила највећу вредност – своју декоративну пластику. Кућа Михаила Поповића представља једно од најоригиналнијих остварења Аrt Nouveau архитектуре у Београду.
|
| |
Службени гласник РС бр. 32/01 |
|
|
| |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
