|
| |
| |
ОПШТИ ИЗГЛЕД, ОКО 1930.
|
| |
ИЗГЛЕД ИЗ УЛИЦЕ ЈАНКА ВЕСЕЛИНОВИЋА
|
| |
ДЕТАЉ ФАСАДЕ
|
| |
ДЕТАЉ ФАСАДЕ, РЕЉЕФ
|
| |
ИЗГЛЕД ИЗ УЛИЦЕ ИНТЕРНАЦИОНАЛНИХ БРИГАДА, 1927.
|
| |
 |
| |
|
|
|
|
ОПШТИ ИЗГЛЕД
|
|
| |
| |
Cultural monument
Architect Milan Zloković’s House,
76, Internacionalnih brigada Street
Споменик културе
Кућа архитекте Милана Злоковића,
Интернационалних бригада 76
|
|
|
|
|
|
Architect Milan Zloković designed and built his own family house at Kotež-Neimar in 1927. The design for the house, where architect Zloković was able to realize for the first time his progressive ideas, anticipates the modernist movement in the Serbian inter-war architecture. Instead of the usual academic manner of emphasized architecture of a corner building, the dramatic corner of Zloković’s house was achieved by the crossing of two three-dimensional systems of mass composition. The approach to a modernist understanding of architecture was realized through the application of the so called “free plan”, a rational conception of non-ornamental cubic structure and a dynamic composition of the masses. The characteristic detail of the exterior are arched apertures on the front of the ground floor zone and relief between the upper floor windows. By his original, modern solution of the house architect Zloković created a new, modern identity of the surrounding urban space.
Architect Milan Zloković (1898-1965) was one of the eminent figures of the Serbian twentieth century architecture. As one of the founders of the Group of architects of modernist orientation (1928) he had crucial influence on the penetration of new ideas into the then conservative Serbian environment. A rich legacy is still kept in the house; it is indispensable in the study of his multifaceted personality. |
| |
 |
| |
 |
| |
|
|
|
| |
Сопствену породичну кућу на Котеж-Неимару архитекта Милан Злоковић је пројектовао и саградио 1927. године. Пројекат ове куће, на којем је архитекта Злоковић први пут био у могућности да оствари своје прогресивне идеје, представља антиципацију модернистичког покрета у српској међуратној архитектури. Уместо уобичајеног академског начина истицања архитектуре угаоног објекта, драматични угао Злоковићеве куће постигнут је укрштањем два тродимензионална система композиције волумена. Приближавање модернистичком схватању архитектуре остварено је применом тзв. „слободног плана“, рационалном концепцијом безорнаменталне кубичне структуре и динамичним компоновањем маса. Карактеристичан детаљ у спољној обради представљају лучни отвори на фронту приземне зоне и рељефи у пољима између прозора спрата. Оригиналним, модерним решењем куће архитекта Злоковић је створио нови, модеран идентитет околног урбаног простора. Архитекта Милан Злоковић (1898-1965) једна је од маркантних фигура српске архитектуре XX века. Као један од оснивача Групе архитеката модерног правца (1928) имао је пресудан утицај на продор нових идеја у тада конзервативну српску средину. У кући се чува богата заоставштина која омогућава расветљавање његове свестране личности.
|
| |
Службени лист града Београда бр. 26/92 |
|
|
| |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
