|
|
|
ПРВОБИТНИ СПОМЕНИК НЕЗНАНОМ ЈУНАКУ НА АВАЛИ
|
|
ОПШТИ ИЗГЛЕД
|
|
ДЕТАЉ СПОМЕНИКА, КАРИЈАТИДЕ |
|
СРЕДЊОВЕКОВНИ ГРАД ЖРНОВ, ЦРТЕЖ ЂУРЂА БОШКОВИЋА
|
|
ПРЕДЛОГ ИДЕЈНОГ РЕШЕЊА СПОМЕНИКА, АУТОР ИВАН МЕШТРОВИЋ
|
|
ПРЕСЕЦИ
|
|
СПОМЕНИК НЕЗНАНОМ ЈУНАКУ, СИТУАЦИЈА
|
|
|
|
|
|
|
|
ОПШТИ ИЗГЛЕД СПОМЕНИКА
|
|
|
|
Cultural monument of outstаnding value
Memorial to The Unknown Soldier,
Avala, Beli Potok
Споменик културе од изузетног значаја
Споменик Незнаном јунаку на Авали,
Авала, Бели Поток |
|
|
|
|
|
The memorial to the Unknown Soldier in Yugoslavia was erected at the time when similar memorial monuments were erected in other countries as an expression of gratitude to those who fell for freedom. In 1922 people from nearby villages built a modest memorial on Avala above the grave of an unknown soldier. The present monument was erected after the design by Ivan Meštrović, sculptor, in the period 1934-1938, as a state project sponsored by King Aleksandar. Since then the Memorial has been a symbolic place for the commemoration of all the country’s fallen warriors. Apart from that, it is a significant work of art. In the opus of Meštrović’s memorial architecture it holds a specific place as a public mausoleum, having at the same time the essential features characteristic of this artist’s memorial buildings.
The monument in black granite from Jablanica has the form of a mausoleum on a graded plinth, with the grave of the Unknown Soldier in its centre. The main façades are flanked by caryatids personifying women from the Yugoslav lands.
The mediaeval town of Žrnov, totally destroyed by the building of the monument, stood in the same place. |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Споменик Незнаном јунаку у Југославији подигнут је у време када је и у другим савезничким земљама подизањем споменика Незнаном јунаку изражавана захвалност ратницима палим за слободу. Први споменик Незананом јунаку на Авали подигли су 1922. године сељаци из околних села, на месту гроба непознатог палог ратника. Данашњи споменик Незнаном јунаку подигнут је по пројекту вајара Ивана Мештровића 1934-1938. године, на месту средњовековног града Жрнова, који је приликом изградње споменика у потпуности уништен. Споменик је подигнут као државни подухват финансиран средствима Краља Александра Карађорђевића. Од тада је споменик симболично место одавања почасти свим палим ратницима наше земље. Поред тога, представља значајно уметничко остварење. У Мештровићевом опусу меморијалне архитектуре заузима посебно место као маузолеј јавне намене. Споменик од црног јабланичког мермера обликован је у једноставној класичној форми саркофага на постаменту са гробницом Незнаног јунака у средишту. Главне фасаде споменика фланкиране су каријатидама, персонификацијама жена југословенских народа - Босанка, Црногорка, Далматинка, Хрватица, Словенка, Србијанка, Војвођанка и Јужносрбијанка, чиме је на симболичан начин исказана идеја о јединству свих југословенских народа. |
|
Службени гласник СРС бр. 47/87 |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|