| The rifle-range in Jajinci, built between 1935 and 1941, was turned by the German occupying forces into the place for mass liquidation of prisoners from the camps at Banjica, Artillery Barracks, Fair grounds and Belgrade prisons. The executions in Jajinci lasted from July 1941 to December 1943. Common graves were dug by the prisoners who were later also executed. The burying was performed by grave-diggers; some of them gave testimonies after the war about the methods of execution and numbers of victims. A high fence of reed-mats closed the space in order to hide the crimes. In the complex there were two wooden cabins (pulled down after the war) and a watch-tower. The only authentic segment preserved is a part of the path along which the prisoners were brought forward. Jews and Romanies were killed at Jajinci out of genocidal motives. The other victims were revolutionaries and patriots from all Yugoslav nations. About 68,000 people were killed there in the above mentioned period. In order to hide the traces of the crimes, Gestapo organized exhumations and burning of the corpses from November 8, 1943 to April 2, 1944. The rifle-range at Jajinci, turned into the place of execution of innocent populace was transformed into a memorial park after the war. The monument at the entrance to the park, the work of Stevan Bodnarov, sculptor and Leon Kabiljo, architect, was erected on July 7, 1951. |
| |
 |
| |
 |
| |
|
|
|
| |
| Стрелиште у Јајинцима, војни објекат изграђен 1935-1941. године, немачка окупациона команда је претворила у место за масовну ликвидацију затвореника из логора Бањица, Топовске шупе, Сајмиште и београдских затвора. Стрељања у Јајинцима трајала су од јула 1941. до новембра 1943. године. Заједничке гробнице копали су логораши који су затим и сами убијани. На закопавању лешева радили су гробари од којих су неки после рата посведочили о методама злочина и броју жртава. Око стрелишта била је подигнута висока ограда од асура, да би се сакрио злочин. У кругу стрелишта постојале су две бараке, после рата порушене, као и кула-стражара. Од аутентичних објеката сачуван је део стазе којом су довођени осуђеници. У Јајинцима су убијани, из геноцидних побуда, Јевреји и Роми, те револуционари и родољуби, припадници свих југословенских народа. У назначеном периоду убијено је око 68 000 људи. Желећи да уклони трагове злочина, Гестапо је од 8. новембра 1943. до 2. априла 1944. вршио ексхумацију и спаљивање лешева. Стрелиште у Јајинцима, током рата претворено у стратиште невиног становништва, после рата је уређено као спомен-парк. Споменик на улазу у стрелиште, рад вајара Стевана Боднарова и архитекте Леона Кабиља, постављен је 7. јула 1951. године. |
| |
Службени лист града Београда бр. 21/86 |
|
|
