The site is located on a mild slope descending from the Belgrade – Ripanj road towards the Topčider river. A settlement from the New Stone Age Neolithic period was found by systematic digging in 1904. According to the type of settlement, the shape of the dugouts, the shape of dishes and their decorations, statuettes and their treatment, and on the basis of analogous materials, the settlement on the site of Čaršija relates to the settlements from the Vinča-Pločnik phase. Life was going on there from the beginning to the end of the phase. According to the examples of plastic and ceramics, it is one of the richest and most important sites from New Stone Age in the territory of Belgrade, with the cultural layer of 3 meters (the pieces of plastic found at Čaršija are particularly characteristic for the dating of the settlement). The jewelry and clothes on figurines are represented so truly that they can serve as the basis for the studies of clothing styles and jewelry production of the Neolithic man. These representations of clothes and jewelry can also be the basis for the study of ethnographic aspects of the Neolithic settlement.
|
| |
 |
| |
 |
| |
|
|
|
| |
Локалитет се налази на благој косини која се од пута Београд – Рипањ спушта ка Топчидерској реци. Систематским археолошким ископавањима 1904. године констатовано је насеље из млађег неолитског периода. По типу насеља, облику земуница, облику посуђа и начину његовог украшавања, статуетама и њиховој изради, као и на основу аналогног материјала, насеље на локалитету Чаршија припада насељима винчанско-плочничке фазе. Живот у њему трајао је од самог почетка до краја овог периода. На основу пронађених примерака пластике и керамике, представља једно од најбогатијих и најзначајнијих налазишта млађег неолита на београдском подручју, са културним слојем дебљине три метра. (Пластика нађена на Чаршији нарочито је карактеристична за датовање насеља). Накит и одело на фигурама, представљени су изузетно верно, па могу чинити сигурну основу за проучавање начина одевања и израде накита неолитског човека. Ове представе одела и накита пружају, такође, основу за проучавање етнографских одлика неолитског насеља.
|
| |
Решење Завода за заштиту споменика културе града Београда бр. 230/5
од 23.10.1965. |
|
|
