|
| |
| |
ИЗГЛЕД МАНАСТИРСКОГ КОМПЛЕКСА У АМБИЈЕНТУ
|
| |
ИЗГЛЕД МАНАСТИРСКОГ КОМПЛЕКСА У АМБИЈЕНТУ
|
| |
ОПШТИ ИЗГЛЕД МАНАСТИРСКОГ КОМПЛЕКСА
|
| |
ОПШТИ ИЗГЛЕД КАПЕЛЕ СА СЕВЕРОЗАПАДА
|
| |
ЦРКВА СВ. ПЕТКЕ, ПОДУЖНИ ПРЕСЕК И ОСНОВА
|
| |
 |
| |
|
|
|
|
ОПШТИ ИЗГЛЕД МАНАСТИРСКОГ КОМПЛЕКСА
|
|
| |
| |
Cultural monument of great value
Fenek monastery,
Jakovo
Споменик културе од великог значаја
Манастир Фенек,
Јаково
|
|
|
|
|
|
| According to the legend, the monastery was founded by the Serbian rulers Maksim and Jovan Branković and their mother Angelina. The earliest mention in the historic sources dates from 1563. The old, original church was demolished in 1793. The new, present day church of St. Paraskeva was finished by 1797. It is a typical example of the Serbian baroque from the late 1790s. The church is a single-nave building with a semi-circular apse, high belfry and polygonal dome over the central section of the church. The woodcarving on the iconostasis from 1798 was done by Aksenije Marković, the icons were painted in 1818 by Petar Radosavljević, a painter from Pančevo, and the murals by Dimitrije Petrović. The spacious monastery quarters were also built in 1798 and the chapel in the early nineteenth century. The Fenek monastery had an important role as an ecclesiastical, cultural and political centre in various periods of recent Serbian history. In 1788 the Austrian emperor Josef II received Aleksa Nenadović in the monastery, immediately before the Serbs joined the Austrians in the war against the Ottomans, the so called “Kočina krajina”. It also offered shelter to refugees from Serbia and those who helped the uprising. After the collapse of the uprising in 1813 Karađorđe, Jakov Nenadović, Luka Lazarević and other leaders of the uprising spent some time in the Fenek monastery. The monastery remained a political centre during WW I as well. |
| |
 |
| |
 |
| |
|
|
|
| |
Манастир су, по предању, основали српски деспоти Максим и Јован Бранковић са мајком деспотицом Ангелином. У историјским изворима најраније се помиње 1563. године. Стара, првобитна црква срушена је 1793. До 1797. године подигнута је данашња црква Св. Петке, изразити примерак српског војвођанског барока с краја XVIII века. Црква је једнобродна грађевина, с полукружном апсидом, високим звоником и полигоналним кубетом изнад централног простора. Резбарски радови на иконостасу из 1798. године дело су познатог дрворезбара Аксентија Марковића, иконе је насликао 1818. панчевачки сликар Петар Радосављевић, а зидне слике Димитрије Петровић. Пространи манастирски конаци подигнути су 1798, а капела је изграђена почетком XIX века.
Манастир Фенек је играо важну улогу као црквени, културни и политички центар, кроз разне епохе новије српске историје. Уочи Кочине крајине у њему је 1788. аустријски цар Јосиф II примио кнеза Алексу Ненадовића. Овде су се окупљале избеглице из Србије, као и они који су помагали устанак. После слома устанка 1813. године у Фенеку су једно време боравили Карађорђе, Јаков Ненадовић, поп Лука Лазаревић и друге вође устанка. Улогу политичког центра Фенек је задржао и у току Првог светског рата. |
| |
Службени гласник СРС бр. 14/79 |
|
|
| |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
