| Built in 1777, on the plot where an older church used to stand, this single-nave building in the style of baroque has a semi-circular apse, narthex and a high belfry. It is an architectural monument and one of the main town planning and spatial features of the village. It speaks of the economic, social and cultural circumstances of the Serbian settlers in Srem in the eighteenth century. The baroque gilded iconostasis was made in 1801 by renowned woodcutter from Novi Sad Marko Vujatović. The icons in the iconostasis (a total of thirty-seven) were painted in 1807-1809 by the best-known painter of the time from Sremski Karlovci, Stefan Gavrilović, while the wall compositions were done in 1811 by eminent painter Konstantin Pantelić. Beside the precious artworks of these artists, whose creations have been recorded in the history of the Serbian visual arts from the eighteenth and nineteenth centuries, the church in Surčin preserves a collection of books and archival material of true cultural-historic significance, such as the church archives with documents from 1785 to 1859, registers of births, weddings, deaths, from 1766 to the present day, and numerous printed books from the eighteenth and nineteenth centuries. Apart from that, the churchyard with its fence, objects and monuments, has a specific cultural-historic, memorial and spatial value. |
| |
 |
| |
 |
| |
|
|
|
| |
Црква је подигнута на месту старије дрвене цркве, 1777. године, у барокном стилу, као једнобродна грађевина са полукружном апсидом, припратом и високим звоником. Барокни позлаћени иконостас израдио је 1801. године познати новосадски дрворезац, Марко Вујатовић. Иконе које украшавају иконостас (укупно 37) насликао је 1807-1809. године најпознатији карловачки сликар онога времена, Стефан Гавриловић, док је зидне композиције извео 1811. године истакнути сликар Константин Пантелић. Поред драгоцених уметничких дела ових стваралаца чија су остварења ушла у историју српске ликовне уметности XVIII и XIX века, црква у Сурчину поседује књишко-архивске предмете од несумњивог културно-историјског значаја (црквену архиву са документима од 1785. до 1859. године, затим матичне књиге рођених, венчаних и умрлих од 1766. до данас, као и низ штампаних књига из XVIII и XIX века). Осим тога, цела црквена порта са оградом, објектима и споменицима у њој, поседује културно-историјску, меморијалну и просторну вредност.
Црква Свете Петке представља и једну од главних урбанистичко-просторних доминанти насеља. У ширем смислу, она је сведочанство економских, друштвених и културних прилика у којима је живело српско становништво у Срему у XVIII веку. |
| |
Службени лист града Београда бр. 23/84 |
|
|
