|
| |
| |
ДВОРИШНА ФАСАДА
|
| |
ЦЕНТРАЛНО СТЕПЕНИШТЕ
|
| |
ЦЕНТРАЛНО СТЕПЕНИШТЕ
|
| |
ЕНТЕРИЈЕР, ХОЛОВИ
|
| |
ЕНТЕРИЈЕР, ДЕТАЉ ЦЕНТРАЛНОГ ХОЛА
|
| |
 |
| |
|
|
|
|
ОПШТИ ИЗГЛЕД
|
|
| |
| |
Cultural monument
PRIZAD Building,
2, Obilićev venac Street
Споменик културе
Зграда ПРИЗАД-а,
Обилићев венац 2 |
|
|
|
|
|
| The administrative building of the Privileged Export Association Ltd (PRIZAD – PRivilegovano IZvozno Akcionarsko Društvo) was built on the basis of a competition run in 1937. Architect Bogdan Nestorović was influenced by late modernist architecture when he designed the monumental building that answered the requirements of the Association. The composition of the façades was based on dynamic masses with two pylons and a connecting part, on the rhythm achieved with pilasters and the raster of window apertures. The harmonious relation between the building’s form and non decorative façade distinguishes it as a very significant achievement of Belgrade architecture in the fourth decade of the last century and has an important place within the creative work of the architect. Successful positioning of the building within the plot between three streets was resulted in indentation of circular base of the building. It represents a significant urban landmark of this part of the City. Since the 1960s the building has been the seat of TANJUG (Telegraph Agency of New Yugoslavia), an important public institution. |
| |
 |
| |
 |
| |
|
|
|
| |
| Административна зграда Привилегованог извозног акционарског друштва (ПРИЗАД) подигнута је на основу конкурса спроведеног 1937. године. Архитекта Богдан Несторовић пројектовао је монументалан објекат, који се својим изузетним карактеристикама сврстава међу антологијске примере касног модернизма у међуратној архитектури Београда. Композиција фасада заснивала се на разуђености маса и ритмичном низању прозорских трака раздвојених пиластрима. Монументални карактер објекта, осим одабиром белих камених плоча за облогу фасада, требало је да буде остварен и репрезентативним скулптурама на конзолома бочних фасада. Складним односом форме и прочишћених безорнаменталних фасада објекат се издваја као значајно остварење београдског градитељства четврте деценије прошлог века и заузима истакнуто место у стваралачком опусу архитекте Несторовића. Успешно решење смештања на парцели између три улице, које је резултовало засецањем кружне основе објекта, издваја га као значајан урбанистички репер овог дела града. Од шездесетих година XX века у згради је седиште ТАНЈУГ-а (Телеграфске агенције Нове Југославије), изузетно значајне јавне установе. |
| |
Службени лист града Београда бр. 23/84 |
|
|
| |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
