|
| |
| |
ИЗГЛЕД ЦЕНТРАЛНОГ ДЕЛА ФАСАДЕ, 1980.
|
| |
ИЗГЛЕ ДЕЛА ФАСАДЕ КА ДЕЧАНСКОЈ УЛИЦИ, 1980.
|
| |
ОСНОВА ПРИЗЕМЉА, АРХИВСКИ ПРОЈЕКАТ 1950.
|
| |
ПОДУЖНИ ПРЕСЕК, АРХИВСКИ ПРОЈЕКАТ 1950.
|
| |
 |
| |
|
|
|
|
ОПШТИ ИЗГЛЕД ТРГА СА ЗГРАДОМ ДОМА СИНДИКАТА, 1988.
|
|
| |
| |
Cultural monument
Trade Unions Building,
5a Nikole Pašića Square and 14 Dečanska St.
Споменик културе
Зграда Дома синдиката у Београду,
Трг Николе Пашића 5а и Дечанска 14 |
|
|
|
|
|
| The Trade Unions building, a structure of architectural and townscape merit, has lastingly determined the outline of one of the most important city squares by its position and volume. Built in 1947–55 to a design by Branko Petričić it was intended as a venue for major political and cultural conferences and events. Designed in the prevailing style of socialist realism with a notable influence of late modernism, it is a prestigious work in its author’s architectural career. It consists of two structures. The curved front façade is flanked by the Pension Fund building and its own, symmetrically designed, lower wing which also faces Dečanska Street. Under the central body of the building is a ground-level passage leading into an atrium-like space, Bezistan. The interior space, the lobby and the halls, as well as the materials used reflect the standards of the 1950s, a period when traces of monumentalism still lingered, but a free approach to space inspired by contemporary western architecture was also finding its way. Intended for political conventions and various cultural events, film screenings and festivals, the large and the small halls have retained their original function. The building houses a concert organ manufactured by the famous Walcker firm in 1958, a valuable work of artistic craftsmanship. |
| |
 |
| |
 |
| |
|
|
|
| |
| Дом синдиката је објекат значајних архитектонско-урбанистичких вредности, који је својим положајем и волуменом трајно одредио обрисе једног од најзначајнијих градских тргова. Грађен је у периоду од 1947. до 1955. године по пројекту архитекте Бранка Петричића, као место одржавања значајних скупова и догађаја политичког и културног садржаја. Изведен у духу владајућег соцреализма са приметним утицајем касног модернизма, представља репрезентативно дело у стваралачком опусу аутора. Састоји се од два корпуса. Главна, залучена фасада наставља се с једне стране на бочну фасаду Палате Пензионог фонда, а с друге утапа у бочни корпус објекта у Дечанској улици. Испод главног, залученог дела објекта провучен је пасаж који води у атријумски простор – Безистан. Облик унутрашњег простора, хол, дворане, као и употребљени материјали одражавају стандарде педесетих година прошлог века, када су се још увек осећали трагови монументализма, али и нови дух слободног третирања простора, по угледу на савремену западноевропску архитектуру. Велика и мала дворана Дома синдиката биле су замишљене као простор у ком се одржавају разни културни скупови, политички догађаји, филмске пројекције и фестивали, што је остала њена трајна особеност. Концертне оргуље које се налазе у објекту, рад чувене фирме Walcker из 1958. године, представљају оригинално уметничко-занатско дело велике вредности. |
| |
Службени гласник РС бр. 33/13 |
|
|
| |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
