АВИО СНИМАК, 1968.
 
ИЗГЛЕД ПАВИЉОНА, 1933.
 
БОЧНИ ИЗГЛЕД, ЦРТЕЖ БРАНИСЛАВА КОЈИЋА
 
ОСНОВА
 
 
 
 
ОПШТИ ИЗГЛЕД
 
 

Cultural monument
Cvijeta Zuzorić Art Pavilion,
1, Mali Kalemegdan

Споменик културе
Уметнички павиљон „Цвијета Зузорић“,
Мали Калемегдан 1

 
Lokacija     Location
 
 
 
The Art Pavilion at Mali Kelemegdan was built in 1928 by the Belgrade Association of Friends of Art, after the design by architect Branislav Kojić. By combining a number of functions into a uniform architectural whole comprising painters’, exhibition and concert halls, Kojić satisfied the needs of the contemporary exhibition space. The symmetrical design of the floor plan and the front façade, with stylized Ionian columns and broad access stairs indicate academic models. The overcoming of classic design was realized through an emphasized dynamism of the masses and mutual permeation of the volumes that emanate modernist influences, characteristic of the future works by architect Kojić. A striking detail of the interior is the fresco with allegories of different arts on the ceiling of the vestibule, the work of Živorad Nastasijević, and the stained-glass window with the representation of Art above the main entrance, the work of Vasa Pomorišac.
Among the first events in the Pavilion were the Salon of Architecture and two big exhibitions of Yugoslav Modern Architecture, held in 1931 and 1933. Until WW II this was the only exhibition hall in Belgrade and the venue for all exhibitions of local and foreign art.
 
Nazad na opštinu
 
nazad na pocetak
 
 
 
Уметнички павиљон на Малом Калемегдану подигло је 1928. године Удружење пријатеља уметности у Београду, према пројекту архитекте Бранислава Којића. Сажимањем више функција у јединствену архитектонску целину, која је обухватала сликарске сале, изложбену и концертну дворану, Којић је задовољио потребе савременог изложбеног простора. Симетрично решење основе и прочеља фасаде, са стилизованим јонским стубовима и широким прилазним степеништем, указују на академске узоре. Превазилажење класичног начина обликовања остварено је наглашеном разуђеношћу маса и међусобним прожимањем волумена, који одишу модернистичким упливима, карактеристичним за каснији рад архитекте Којића. Упечатљив детаљ уређења ентеријера предствља фреска са алегоријским композицијама разних грана уметности на плафону вестибила, рад Живорада Настасијевића, као и витраж са представом Уметности изнад главног улаза, рад Васе Поморишца.
Међу првим манифестацијама, у Павиљону је одржан Салон архитектуре и две велике изложбе југословенске модерне архитектуре, 1931. и 1933. године. Све до Другог светског рата ово је био једини изложбени простор у Београду, у којем су се одвијале све изложбе домаће и стране уметности.
 

Решење Завода за заштиту споменика културе града Београда бр. 68/3
од 22.2.1973.