ТЕРМОЕЛЕКТРАНА У ИЗГРАДЊИ, 1931. (КОЛЕКЦИЈА М. ЈУРИШИЋА)
 
ИЗГЛЕД ИСТОЧНЕ ФАСАДЕ, ПРОЈЕКАТ 1931.
 
ПРЕСЕК, ПРОЈЕКАТ 1931.
 
ПУМПНА СТАНИЦА И ФИЛТЕРСКО ПОСТРОЈЕЊЕ, ИЗГЛЕД И ПРЕСЕК, ПРОЈЕКАТ 1931.
 
ПУМПНА СТАНИЦА И ФИЛТЕРСКО ПОСТРОЈЕЊЕ, 2007.
 
 
 
 
ОПШТИ ИЗГЛЕД, 1935. (КОЛЕКЦИЈА М. ЈУРИШИЋА)
 
  Cultural monument
Thermal Power Station “Power and Light” [Snaga i svetlost],
Dunavski kej, n.n.

Споменик културе
Термоелектрана „Снага и светлост“ у Београду,
Дунавски кеј б.б.
 
Lokacija     Location
 
 
The “Power and Light” thermal power station on the right bank of the Danube was built in 1930–32 by and to blueprints of the Swiss Basel-based Electrification and Transport Society. It consists of the station building, the portal crane with a river inlet, the pumping station and the water filtering plant. The cubic power station building houses three functions: boiler room, machine hall and control room. The crane is a large structure with the bridge travelling the length of the inlet on fixed rails (140 m) powered by two electric motors. The pumping station furnished with pumps and pipes and the filtering plant with pools are at the inner end of the inlet. The architecture of the building reflects modernist concepts current in interwar European architecture. The use of modern materials, steel and glass, the lack of ornament, the priority of function and the simple geometry of the volume suggest an influence of the Bauhaus style. The thermal power station holds an important place in the social and technological history of Belgrade. It marked the first use of a low voltage distribution system for supplying the city with alternating current power and played an important role in upgrading the municipal electric power system between the two world wars. The electrification of Belgrade enabled the application of technological innovations in transportation and telecommunications which, changing human habits, led to a changing social profile of urban population.
 
Nazad na opštinu
 
nazad na pocetak
 
 
 
Термоелектрана „Снага и светлост“ је саграђена на десној обали Дунава у периоду од 1930. до 1932. године, према пројекту Швајцарског друштва за електрификацију и саобраћај из Базела. Састоји се из зграде Електране, порталног крана са рукавцем, пумпне станице и филтерског постројења. Зграда Електране је објекат кубичне форме у оквиру које се издвајају три целине: хала котларнице, машинска сала и командно-шалтерска сала. Портални кран са рукавцем представља велику мостну, решеткасту конструкцију. Креће се дужином рукавца од пумпне станице до Дунава (140 м) помоћу два сопствена електромотора по шинама положеним уз Електрану и рукавац. Пумпна станица са унутрашњим инсталацијама са пумпама и цевоводима и филтерско постројење са базенима за филтрацију налазе се на крају рукавца. Архитектура Термоелектране одражава модернистичка схватања, актуелна за европску градитељску продукцију међуратног периода. Примена савремених материјала, челика и стакла, безорнаменталне равне зидне површине, стављање функције објекта у први план, као и једноставни геометријски облици волумена зграде, указују на утицаје Баухаус стила. Термоелектрана „Снага и светлост“ заузима значајно место у друштвеној и градитељској прошлости Београда. Њеном изградњом по први пут се користила нисконапонска дистрибутивна мрежа за напајање наизменичном струјом, а потом је између два светска рата значајно допринела унапређењу електроенергетског система града. Електрификација Београда омогућила је примену нових техничких и технолошких достигнућа у саобраћају и телекомуникацијама и променила навике људи што је за последицу имало и ново социјално профилисање градског становништва.
 

Службени гласник РС бр. 33/13