АМБИЈЕНТ ОКО САБОРНЕ ЦРКВЕ
 
ОПШТИ ИЗГЛЕД
 
НАОС
 
НАОС
 
ЈУЖНА ФАСАДА
 
 
 
 
САБОРНА ЦРКВА, ЦРТЕЖ КУНА КВИЦА, 1857.
 
 

Cultural monument of outstanding value
Orthodox Cathedral,
3, Kneza Sime Markovića Street

Споменик културе од изузетног значаја
Саборна црква,
Кнеза Симе Марковића 3
 
Lokacija     Location
 
 
 
The Belgrade Cathedral was built between 1837 and 1840, on the spot where the church from 1728 used to stand. There had been a church on the same plot since the sixteenth century, dedicated to the same patron saint – Archangel Michael. The building was done by builder from Pančevo, after the design by Friedrich Kwerfeld. It is a single-nave church covered with semi-vaulted roof, with a high belfry above the west portal and a semi-circular apse on the east side. The façades are classicistic with baroque elements, particularly visible in the design of the belfry. The appropriation of this type of sacred buildings, characteristic of the architecture of the Archbishopric in Karlovci, was the sign that Belgrade was turning toward the European architectural and artistic tendencies. The painting and woodcut decoration in the church was done by the bet-known Serbian painters, educated in Vienna. The icons in the iconostasis and wall compositions on the vaults were painted by Dimitrije Avramović. The iconostasis was made by sculptor Dimitrije Petrović. The rich interior also contains decorative elements like high chairs, church furniture and pulpits. The interior decoration was completed in 1845, when the church was consecrated. Old icons, goldsmiths’ objects, old printed books and other artifacts from the seventeenth and eighteenth centuries are kept in the church treasury. Mosaics with the representation of the patron saint were placed above the west portal towards the end of 2003 and in the first months of 2004. The Cathedral has been the most prominent building of the ecclesiastical topography of Belgrade. It had an important role in many historic events. In the nineteenth century all Serbian rulers were anointed there before their coronations, and some of them were crowned in the church. I n the churchyard, in front of the main entrance, there are tombs of Dositej Obradović and Vuk Karadžić, while tombs of Princes Miloš and Mihailo Obrenović and of some high clergy are along the walls of the nave.
 
Nazad na opštinu
 
nazad na pocetak
 
 
 
Београдска Саборна црква је грађена од 1837. до 1840. године на месту старе цркве из 1728. године. Још од XVI века на овом месту је постојала црква посвећена истом патрону – арханђелу Михаилу. Радове су, према плановима Фридриха Кверфелда, изводили панчевачки мајстори.
Црква је решена као једнобордна грађевина засведена полуобличастим сводом са високим звоником над западним прочељем и полукружном апсидом на истоку. На класицистички обликованим фасадама истиче се примена барокних елемената, нарочито видљива у изгледу звоника цркве. Преузимање овакавог типа сакралних грађевина, карактеристичних за црквено градитељство Карловачке митрополије, значило је окретање Београда ка европским архитектонским и уметничким тенденцијама. Сликарску и дрворезбарску декорацију цркве израдили су у то време најпознатији српски сликари, који су своје знање стекли школовањем у Бечу. Иконе на иконостасу и зидне композиције на сводовима насликао је Димитрије Аврамовић, док је иконостас рад вајара Димитрија Петровића. Богатство ентеријера употпуњују остали декоративно обрађени елементи, попут тронова, црквеног намештаја и проповедаонице. Унутрашња декорација је у потпуности довршена 1845. године, када је храм и освећен. У цркви се чува богата ризница старих икона, златарских предмета, старих штампаних књига и других предмета из XVII и XVIII века. Крајем 2003. и почетком 2004. године над западним прочељем постављени су мозаици са представом патрона цркве. У сакралној топографији Београда Саборна црква је од свог подизања заузимала најистакнутије место. Играла је значајну улогу у многим историјским догађајима. Током XIX века у Саборној цркви је обављано миропомазање свих српских владара пре ступања на престо, а неки од њих су ту и крунисани. Испред главног улаза у цркву налазе се гробови Доситеја Обрадовића и Вука Караџића, док су уз зидове наоса смештене гробнице кнезова Милоша и Михаила Обреновића и црквених великодостојника.
 

Службени гласник СРС бр. 14/79