ОПШТИ ИЗГЛЕД, 1983.
 
ИЗГЛЕД КУЋЕ, 1914.
 
ДЕТАЉ ФАСАДЕ
 
ДЕТАЉ ФАСАДЕ
 
 
 
 
ОПШТИ ИЗГЛЕД, 1983.
 
 

Cultural monument
Dimitrije Krsmanović’s House,
2, Kneza Sime Makovića Street

Споменик културе
Кућа Димитрија Крсмановића,
Кнеза Симе Марковића 2

 
Lokacija     Location
 
 
 
The house of Dimitrije Krsmanović, member of a respected merchant family Krsmanović, was built as a representative family house in 1898-1899 after the design by architect Milorad Ruvidić, in immediate vicinity of Belgrade Cathedral and Fortress. It was built on a sharp–angled plot and has two side and one central façades. The main accent is placed on that narrow central façade, while the side ones are solved in the usual academic manner – vertically divided in three parts, vertical grading the usual rhythm of window apertures. The central façade carries the entire academic repertoire – the three–sided bay–window in the ground floor section ending with a balcony with balustrade on the first floor, with leaning columns with capitals and rich decorative plastic. The front façade is underlined by the mansard windows of baroque–like shape and pyramidal cupolas with lucarnes. The architect, who completed his education in Germany in 1893, brought along new ideas of German architecture, as represented in the architecture of this building. Apart from architectural values, the building has significant visual qualities, exceptionally meaningful for the space in the vicinity of the Cathedral and the spatial cultural-historic whole of Kosančićev venac.
 
Nazad na opštinu
 
nazad na pocetak
 
 
 
Кућа Димитрија Крсмановића, члана угледне трговачке породице Крсмановић, подигнута је као репрезентативна породична кућа 1898-1899. године према пројекту архитекте Милорада Рувидића у непосредној близини Саборне цркве и Београдске тврђаве. Подигнута на парцели веома оштрог угла, кућа је обликована са две бочне и једном централном фасадом. Управо је на ту уску централну фасаду стављен главни акценат. Док су бочне фасаде решене на уобичајени академски начин – трочланом поделом по вертикали, степеновањем по висини и постављањем прозорских отвора у уобичајеном ритму, централна фасада је постала носилац целокупног академског репертоара – тространог еркера у приземљу завршеног балконом са балустрадом на првом спрату, прислоњених стубова са капителима и богате декоративне пластике. Чеону фасаду наглашавају и мансардни прозори барокизираних облика и пирамидална купола са лукарнама. Архитекта Рувидић који је своје школовање у Немачкој завршио 1893. године донео је нове идеје немачке архитектуре, што се одразило на архитектури овога здања. Осим архитектонском, објекат се истиче и својом ликовном вредношћу, изразитим значајем за простор који чини околину Саборне цркве и Косанчићевог венца.
 

Службени лист града Београда бр. 16/87