|
| |
| |
КУЋЕ У УЛИЦИ ЂУРЕ ДАНИЧИЋА
|
| |
ХИЛАНДАРСКА 9
|
| |
КУЋА ЛАЗЕ ЛАЗАРЕВИЋА, ХИЛАНДАРСКА 7
|
| |
КУЋА МИЛАНА АНТОНОВИЋА
|
| |
УЛИЦА ЂУРЕ ДАНИЧИЋА
|
| |
ШАФАРИКОВА 4
|
| |
 |
| |
|
|
|
|
УГАО УЛИЦА КОПИТАРЕВА ГРАДИНА И ЈЕЛЕНЕ ЋЕТКОВИЋ, 1966. |
|
| |
| |
Spatial cultural and historic ensemble
Kopitareva gradina
Просторно културно-историјска целина
Копитарева градина |
|
|
|
|
|
|
| The central part of this square was first shaped in the early twentieth century in the garden of archbishop Miahilo. The partitioning of the archbishops garden began around 1900; soon ground-floor and one-storey houses began to be built on those plots. Erected in the first decade of the twentieth century, the houses belong to typical small-town architecture, characteristic for the development of Belgrade at that time. By framing the green square of Kopitareva gradina, they create a uniform and quiet ambient whole. The memorial qualities of Kopitareva gradina are materialized in the preserved architectural and urbanistic concept of this small-town ambience and cultural-historic importance of the houses. Although the present day structure of Kopitareva gradina offers a relatively uneven spatial scene, a consequence of the effect of unavoidable historic controversies, the structure of this ambience in itself is unique and an exception in the megalo-urban structure of Belgrade. |
| |
 |
| |
 |
| |
|
|
|
| |
Копитарева градина настала је почетком XX века, парцелисањем Митрополитове баште и изградњом породичних приземних или спратних кућа. Имајући у виду период у ком су настајале, куће су биле обликоване у духу сецесијске или академске архитектуре. У највећем броју њихови аутори су грађевински предузимачи, а неке од најзначајнијих дело су архитекте Милана Антоновића.
Градином доминира централно постављен трг, што је било у складу са новим схватањем у обликовању градова када се систем ортогонално постављених улица мења радијалним, који је примеренији затвореним градским четвртима породичних кућа.
Иако је већ после Првог светског рата започела трансформација заменом породичних стамбених кућа зградама, а после Другог и вишеспратницама, Копитарева градина је сачувала аутентични карактер Београда са почетка ХХ века. |
| |
Решење Завода за заштиту споменика културе града Београда бр. 1091/3
од 27.12.1968. |
|
|
| |
|
|
| |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
