|
| |
| |
ОПШТИ ИЗГЛЕД, ДВАДЕСЕТИХ ГОДИНА 20. ВЕКА |
| |
ДЕТАЉ АРХИТЕКТОНСКЕ ПЛАСТИКЕ |
| |
КУПОЛА |
| |
ДЕТАЉ ФАСАДЕ |
| |
ОСНОВА ПРИЗЕМЉА |
| |
 |
| |
|
|
|
|
ОПШТИ ИЗГЛЕД |
|
| |
| |
Cultural monument
Ruski car Tavern,
7, Knez Mihailova and 29, Obilićev venac Streets
Споменик културе
Кафана „Руски цар“,
Кнез Михаилова 7 и Обилићев венац 29 |
|
|
|
|
|
The house was built between 1922 and 1926 after the concept of architect Petar Popović and in collaboration with architect Dragiša Brašovan in the development of the design. The builder was architect Milan Sekulić. The function of the building has not changed much: residential quarters on the upper floors, business offices on the mezzanine and restaurant on the ground floor and in the basement. As a whole, the building has characteristics of academic mannerism and represents a typical building erected in city centre in order to be rented. The decorations bear elements of neo-baroque in the design of the corner dome, but the corpus of the building is much closer to an academic variant of art nouveau. Its name “Ruski car” is related to the name of an old ground floor building. In the inter-war period the tavern “Ruski car” was an elegant Belgrade restaurant. Its regular visitors were artists and writers Mihajlo Petrov, Veljko Petrović and Branislav Nušić. The original interior of the tavern was damaged in the reconstruction done at the beginning of the 1960s, for the purposes of a self-service restaurant, “Zagreb”. |
| |
 |
| |
 |
| |
|
|
|
| |
Објекат је саграђен између 1922. и 1926. године по идејном пројекту архитекте Петра Поповића, и уз учешће архитекте Драгише Брашована у разради пројекта. Извођач објекта био је архитекта Милан Секулић, а намена се од настанка до данас није битније мењала: становање у горњим спратовима, пословни простор у мезанину и ресторан у приземљу и подруму. Објекат у целини садржи све одлике академског маниризма и представља типичну велику зграду подигнуту „за ренту“ у центру града. Декоративни систем ослања се на елементе необарока у обликовању угаоне куполе, док је на корпусу грађевине ближи академизираној варијанти сецесије. Назив „Руски цар“ везује се за назив старог приземног објекта који је на истом месту постојао све до подизања новог објекта. У међуратном периоду кафана „Руски цар“, имала је изглед отменог београдског локала. Од уметника и књижевника редовни посетиоци били су Михајло Петров, Вељко Петровић и Бранислав Нушић. Оригинални ентеријер кафане „Руски цар“ уништен је приликом реконструкције почетком шездесетих година када је у овом простору отворен први ресторан са самоуслуживањем „Загреб“. |
| |
Службени лист града Београда бр. 16/87 |
|
|
| |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
