|
| |
| |
ОПШТИ ИЗГЛЕД, 1991. |
| |
ЦРТЕЖ ФАСАДЕ |
| |
ПОРТРЕТ МИЛАНА ЈОВАНОВИЋА |
| |
РЕВЕРС ФОТОГРАФИЈЕ ИЗ АТЕЉЕА МИЛАНА ЈОВАНОВИЋА |
| |
ДЕТАЉ ФАСАДЕ, РЕЉЕФ НАД УЛАЗОМ |
| |
 |
| |
|
|
|
|
ОПШТИ ИЗГЛЕД, ОКО 1928. |
|
| |
| |
Cultural monument
Milan Jovanović’s Photographic Studio,
40, Terazije Street
Споменик културе
Фотографски атеље Милана Јовановића,
Теразије 40 |
|
|
|
|
|
| In 1903, fifty years after the advent of photography in Serbia, the first and only house of a photographic studio was built in Belgrade. It was built for the court photographer Milan Jovanović, after the design by architect Milan Antonović, one of the first propounders of art nouveau architecture in Belgrade. The house was located in the then already established representative part of the city. It was conceived as a business building with the studio on the upper floor and shops on the ground floor.
By its architectural characteristics the house belongs to the usual type of early twentieth century buildings, with a combination of the traditional and new understanding of architecture. The academy spatial solution and the horizontal division of the façade is combined with a glass roof and a series of windows in wooden frames on the upper floor; this is the earliest non-ornamental façade in Belgrade. The plastic decoration of the side projection on the main façade – putti with a camera and floral motifs – belong to the art nouveau decorative repertoire. The glass façade surface was replaced by a brick wall with a balcony and wrought-iron fence. In 1911 behind of the photographic studio was built cinema "Colosseum" (after the Second World War was renamed to “Star”). |
| |
 |
| |
 |
| |
|
|
|
| |
| Након пола века од појаве фотографије у Србији, 1903. године подигнута је прва и једина зграда фотографског атељеа у Београду. Саграђена је за дворског фотографа Милана Јовановића, према пројекту архитекте Милана Антоновића, једног од првих заговорника Art Nouveau у архитектури Београда. Зграда је смештена у тада већ формирани репрезентативни амбијент града. Конципирана је као пословни објекат са атељеом на спрату и дућанима у приземљу.
По својим архитектонским особинама зграда се потпуно уклапа у уобичајени тип грађевина насталих почетком XX века, на којима је остварен спој традиционалног и новог схватања архитектуре. Академски решен простор и хоризонтална подела фасаде комбиновани су са стакленим кровом и низом прозора у дрвеним рамовима на спрату, што овај објекат чини најранијим примером безорнаментално решене фасаде у архитектури Београда. Пластични украс бочног ризалита главне фасаде – пути са фотоапаратом и флорални мотиви – припадају Art Nouveau декоративном репертоару. Стаклена фасадна површина је између два рата замењена зидом од опеке са балконом и оградом од кованог гвожђа. Године 1911. уз фотографски атеље је изграђен биоскоп „Колосеум“ (после Другог светског рата преименован у „Звезда“). |
| |
Службени лист града Београда бр. 26/92 |
|
|
| |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
